„Србијанка” остала у срцима Ваљеваца

Ваљево – Сокови „златне капи”, ракије „виљмовка”, „вишњевача”, џемови, кечап, концентрати, ликери... – некада су били знак препознавања ваљевске „Србијанке”, фирме која је у своја најбоља времена важила за један од симбола Ваљева, за носиоца развоја, запошљавала преко хиљаду радника, у сезони радила у три смене јер је пред погонима чекала колона камиона с воћем за прераду.

„Србијанка” одавно не постоји, али сећање на њене производе редовно код староседелаца града на Колубари буди носталгију... Управо то је и подстакло Ваљевца Александра Антонића да организује прави мали времеплов – скромну изложбу сачуваних производа некадашњег прерађивачког гиганта и да окупи неке од његових радника.

Идеја је, каже, постојала годинама, већ 12 година организована је фејсбук група бивших радника „Србијанке”.

– Мајка и тетка су ми радиле у „Србијанки”, успели смо да сачувамо неке од производа, неке сам купио, неке су ми донели други бивши радници ове фирме. Ту су и фотографије са њихових дружења и путовања... – прича Антонић.

Његова мајка Перса Антонић 32 године је радила у „Србијанки”. Признаје да се најежила кад је видела оно што су некад производили и кад се поново срела са некадашњим колегама.

– Такве фирме није било у целој бившој Југославији! Кад се сетим шта смо све производили, све од чистог квалитетног воћа. Увек смо освајали златне медаље на Новосадском сајму. Туга ме ухвати кад све ово данас гледам. Нисам веровала да ће нестати једно такво предузеће, овде, у срцу воћњака – не крије сету Перса.

Њена некадашња колегиница Зорка Мирковић радила је у „Србијанки” од 1978. до 2008. године.

– Имали смо најквалитетније производе, сви су их хвалили, из целе бивше Југославије. И ван посла смо се много дружили, били смо као велика породица – прича Зорка.

Александар Антонић најављује да ће наставити да прикупља и сачува од заборава производе „Србијанке”, некадашњег југословенског гиганта у преради воћа и поврћа. А и ако их не прикупи, они ће многима остати у незаборавној успомени.