Ко плаћа отписане дугове за гас

Као и увек када неко јавно предузеће или држава због неког вишег интереса отпише дугове као што је то одлуком Надзорног одбора Србијагаса урадило ово предузеће, грађани се са правом питају, ко ће њима било када да опрости неки неплаћени рачун, али и ко ће Србијагасу ове отписане дугове да плати. Ово утолико пре, ако се зна да  је ово предузеће сав купљени гас морало да плати на време, како би им сировина стизала.

Наиме, Србијагас је крајем јануара на седници Надзорног одбора донео одлуку о отпису и искњижавању застарелих потраживања и обавеза из евиденције у пословним књигама са стањем са краја новембра, нагласивши да ово  предузеће нема више простора да опрашта дугове својим купцима.

Председник Надзорног одбора Муамер Реџовић, у вези са проценом ризика наплате потраживања, истакао је да у отежаним условима пословања, када се има у виду то да све обавезе морају да се плате, Србијагас нема више простора да опрашта дугове својим купцима, пренео је тада Србијагас. Он је додао да циљ предузећа мора да буде да се отпис потраживања у наредном периоду сведе на најмању могућу меру.

Иако је „Политика” у више наврата покушавала да дође до првог човека Надзорног одбора проф Реџовића и телефоном и мејлом, он се није јавио, тако да је остало нејасно о чијим се дуговима ради. Да ли великих потрошача којима је морало да се прогледа кроз прсто да би се лакше приватизовали, или је реч и у дуговима малих потрашача, других дистрибтера.

Упитан шта конкретно значи када НО Србијагаса донесе одлуку о отпису и искњижавању застарелих потраживања и обавеза из евиденције за неплаћени гас проф. др Горан Радосављевић, директор института ФЕФА и дугогодишњи генерални секретар Националног нафтног комитета Србије, каже да Србијагас наставља праксу да отписује потраживања купцима који не плаћају гас.

– Та пракса се на крају своди на то да порески обвезници покривају та дуговања кроз активирање гаранција које држава даје за задуживања Србијагаса који се опет задужује да би сервисирао своје обавезе према добављачима. Није јасно у овом случају о каквим се потраживањима ради, какав је порески третман истих (да ли су испуњени услови да се ови отписи признају као расход у билансу или не), као и да ли је Србијагас покушао да принудно наплати та потраживања, каже Радосављевић.

Оно што је јасно је да цену овакве политике на крају плати буџет, односно порески обвезници.

– Ако погледамо списак највећих дужника Србијагаса у 2022. години и прираст њиховог дуга, бојим се да ће се оваква пракса наставити и у будућности, нарочито са растом цене гаса, истиаче наш саговорник.

Иначе према последњим доступним подацима с краја прошле године коју је објавио Србијагас на списку највећих дужника су били  Метанолско сирћетни комплекс МСК са  доспелим дугом од 1,64 милијарди динара, Нови Сад гас 1,34 милијрде динара, новосадске топлане нешто више до милијарду , Кикиндски АД Тоза Марковић је имао доспели дуг из 2022. од 399,5 милиона динара, Ад Гас феромонт из Старе Пазове 358,1 милион динaра и  ЈП Топлана Јагодина 191,2 милиона динара. Не зна се да ли је неко од њих у међувремену измиро део или цео дуг.

Упућени у проблематику кажу да дугови нису опроштени. Отписани су јер је неизвесно када ће и колико пара бити наплаћено. Србијагас може да тужи дужнике и приступти принудној наплати. Наравно, важно је ко су дужници да ли су топлане, државне установе, јавна прeдузећа, грађани приватна предузећа …