„Гласник” – шетња музејима Баната

Панчево – „Гласник музеја Баната”, стручни часопис за науку, уметност и културу, публикован је 23. пут у издању Народног музеја у Панчеву. Реч је о годишњаку који више од три деценије информише о научним достигнућима и истраживањима музеја тог дела Војводине, а ново издање сабира радове из области археологије, етнологије, историје и историје уметности, као и приказе одређених тема, грађе, конзерваторских радова и извештаје годишњег рада музеја пет градова.

Тако се међу корицама новог „Гласника”, по рубрикама може прочитати о археолошким ископавањима на локалитету 106 у Мокрину, о индустрији – револуцији Вршца, бечкеречким златарским радионицама друге половине 18. века, као и прилог о сталној музејској поставци с циљем дефинисања идентитета музеја на примеру Беле Цркве. Представљена је у „Гласнику” и грађа о оснивачким породицама Аблиана, писмо Емилијана Кенгелца из 1873. поводом обнове иконостаса цркве у Иланџи, приказ нове сталне изложбе „Ars Pharmaceutica” у музеју Вршца и извештај са квиза „Потрага за благом”, посвећеног панчевачкој историји и култури.

 – Ако се човек икада бавио завичајним истраживањима историје свога краја, или Баната, овакве публикације су изузетно вредне. То ће се тек показати у времену које долази, за 50 или стотину година, када некога буде занимало нешто о ученицима панчевачке гимназије 19. и 20. века, о златарству у Зрењанину, или о списима које ентузијасти пронађу, преведу их и објаве у оваквим часописима. Дакле за ту локалну, јужнобанатску, војвођанску, па и српску микроисторију, културу и уметност, овакве публикације су више него драгоцене – подвлачи Мирослав Бирцлин, уредник издања које је први пут штампано 1988. године, као „Гласник Народног музеја Панчево”, а од шестог броја у његовом креирању учествују и други музеји Баната.

 Већ његов први уводник говори шта су циљеви – да се стручна, али и шира јавност упознају са најновијим открићима, закључцима и научним истраживањима, која се тичу првенствено музеолошке територије и редовно доносе извештаји о раду музеја у претходној години. Часопис је пре осам година редизајниран и поприма савременији визуелни идентитет, а најзначајније шири значај, када се колегама из Панчева придружују редакције стручњака из музеја у Вршцу, Зрењанину, Кикинди и Белој Цркви. Уредништво истиче да се током времена садржај „Гласника” проширио, од почетних рубрика и на нове теме, попут конзервације, заштите природе с обзиром на то да неки музеји имају природњачке збирке, музеолошке теме и оне о модерним технологијама, новим открићима истраживача у разним областима, до приказа књига и актуелних изложби.

 Примерци свих бројева „Гласника музеја Баната” чувају се у фонду музејске библиотеке и на располагању су истраживачима. Он тако добија димензију публикације, која не само да бележи већ је одличан извор информација о завичајној историји. Нарочито су вредни прилози и грађа спољних сарадника и колекционара, која може послужити другим истраживачима, презентовани новим приступом, у прописаној форми „Гласника”.