„Ваг­нер” као ин­спи­ра­ци­ја за Кадирова

По­сто­је си­ту­а­ци­је ка­да сно­ви тре­ба то и да оста­ну, као у слу­ча­ју оног ко­ји је уснио Рам­зан Ка­ди­ров, а у ко­јем он упра­вља при­ват­ном вој­ном гру­пом, на­лик на „Ваг­нер”, са­мо да­ле­ко успе­шни­јом. Раст „Ваг­не­ра” и дру­гих пла­ће­нич­ких сна­га ми­мо тра­ди­ци­о­нал­них вој­них ко­манд­них струк­ту­ра си­гур­но не ин­спи­ри­ше са­мо Ка­ди­ро­ва, али се он пр­ви др­знуо да о сво­јим ма­шта­њи­ма отво­ре­но при­ча. Он се ди­ви ше­фу ваг­не­ро­ва­ца Јев­ге­ни­ју При­го­жи­ну и ње­го­вом „учин­ку и на­пор­ном ра­ду” у Укра­ји­ни, по­го­то­ву у До­њец­кој обла­сти, а прет­ход­но у Си­ри­ји и у су­ко­би­ма ши­ром Афри­ке. Ис­ти­че да Че­че­ни бли­ско са­ра­ђу­ју с овом пла­ће­нич­ком ор­га­ни­за­ци­јом, ко­ја је, ка­ко ка­же, нео­п­ход­на, те сто­га пла­ни­ра да осну­је соп­стве­ну вој­ну ком­па­ни­ју у сти­лу ове ко­јом упра­вља При­го­жин. Он та­ко­ђе пред­во­ди сна­ге у Укра­ји­ни, углав­ном не­за­ви­сно од ру­ске вој­не ко­ман­де. Ње­го­ва об­ја­ва на „Те­ле­гра­му” – да је При­го­жи­но­ва пла­ће­нич­ка фор­ма­ци­ја по­сти­гла им­пре­сив­не ре­зул­та­те и да су та­кве гру­пе нео­п­ход­не – иза­зва­ла је бур­не ре­ак­ци­је.

Че­чен­ски ли­дер пла­ни­ра, ка­да се ње­го­ва др­жав­нич­ка слу­жба за­вр­ши (а тра­је већ 15 го­ди­на), да се так­ми­чи са, ка­ко га је осло­вио, „дра­гим бра­том При­го­жи­ном” у то­ме чи­ја је вој­на ор­га­ни­за­ци­ја бо­ља. И ра­ни­је је би­ло ја­сно да Ка­ди­ров ни­је од оних ко­ји ма­шта­ју да по пен­зи­о­ни­са­њу пу­ту­ју и игра­ју голф. Он је син уби­је­ног бив­шег че­чен­ског пред­сед­ни­ка. Са­да је у пре­ћут­ном са­ве­зу с При­го­жи­ном у кри­ти­ка­ма на ра­чун ру­ског вој­ног вр­ха, због че­га се отво­ре­но го­во­ри о те­зи да њих дво­ји­ца по­ста­ју ал­тер­на­тив­ни цен­три мо­ћи за ру­ско ми­ни­стар­ство од­бра­не у ра­ту, те да те­же ствар­ној мо­ћи и кон­тро­ли у вој­сци. Има­ју­ћи ово у ви­ду, не по­ста­вља се пи­та­ње ко­ме се Ка­ди­ров обра­ћа при­ча­ју­ћи да има сан и шта ти­ме же­ли да по­стиг­не.

Та­ко­ђе, ње­го­ве го­ди­не по­ри­ца­ња су про­шле. Сад с по­но­сом ис­ти­че по­ве­за­ност с ваг­не­ров­ци­ма и нео­п­ход­ност та­квих гру­па. Рој­терс су­ге­ри­ше ка­ко не мањ­ка до­ка­за да Кремљ же­ли да ути­ша При­го­жи­нов на­ра­сли по­ли­тич­ки ути­цај, због че­га му је на­вод­но ука­за­но на то да пре­ста­не јав­но да кри­ти­ку­је ру­ско ми­ни­стар­ство од­бра­не, док је др­жав­ним ме­ди­ји­ма пре­по­ру­че­но да не по­ми­њу ње­го­ву пла­ће­нич­ку вој­ску. При­го­жин у по­след­ње вре­ме при­вла­чи огром­ну па­жњу, али и Ка­ди­ров, ко­ји се тру­ди да бу­де ви­дљив по из­ја­ва­ма, по­пут оне да је за­пад­на по­моћ Укра­ји­ни функ­ци­о­нал­на ше­ма за пра­ње нов­ца. Он је у ја­ну­а­ру, кад су САД одо­бри­ле но­ви па­кет по­мо­ћи Укра­ји­ни вре­дан ви­ше од три ми­ли­јар­де до­ла­ра, ис­та­као да не тре­ба бри­ну­ти због стра­не по­мо­ћи Ки­је­ву, јер ће за­пад­ни и укра­јин­ски зва­нич­ни­ци про­не­ве­ри­ти та сред­ства, док ће не ви­ше од 15 од­сто це­ло­куп­не по­мо­ћи сти­ћи до ро­во­ва. При­па­ја­ње укра­јин­ских ре­ги­о­на Ру­си­ји на­звао је опре­де­ље­њем да се тај на­род за­шти­ти од „са­та­ни­стич­ких ак­ци­ја укра­јин­ских и НА­ТО на­ци­о­на­ли­ста”.

У фе­бру­а­ру се ба­вио Пољ­ском, пи­та­ју­ћи се шта би се де­си­ло кад би „на­кон успе­шног окон­ча­ња ру­ске спе­ци­јал­не опе­ра­ци­је у Укра­ји­ни” по­чео про­цес „де­на­ци­фи­ка­ци­је и де­ми­ли­та­ри­за­ци­је Пољ­ске”.

„Не кри­јем да имам та­кву на­ме­ру, а ви­ше пу­та сам ис­ти­цао да се бор­ба про­тив са­та­ни­зма тре­ба на­ста­ви­ти ши­ром Евро­пе”, го­во­рио је Ка­ди­ров.

Прет­ход­но је Ки­је­ву по­ру­чио да не­ма по­тре­бе да га тра­жи и рас­пи­су­је по­тер­ни­цу јер ће до­ћи сам. Во­ло­ди­ми­ру Зе­лен­ском је по­ру­чио да бе­жи на За­пад и да се не освр­ће.

„Зе­лен­ски се жа­ли на на­па­де на Ки­јев и дру­ге гра­до­ве. А шта сте ми­сли­ли? Ви мо­же­те, а дру­ги не мо­гу – осам го­ди­на сте уни­шта­ва­ли ин­фра­струк­ту­ру гра­до­ва у Лу­ган­ску и До­њец­ку, бом­бар­до­ва­ли ци­ви­ле, гра­на­ти­ра­ли ну­кле­ар­ну елек­тра­ну, ди­за­ли мо­сто­ве у ва­здух”, ис­та­као је Ка­ди­ров по­ру­чив­ши Зе­лен­ском да пре­ста­не да се жа­ли „јер су га упо­зо­ри­ли да Ру­си­ја још ни­је ни по­че­ла”.

Че­чен­ски во­ђа у ок­то­бру је сте­као чин ге­не­рал-пу­ков­ни­ка. Та­да је ре­као да је не­из­мер­но за­хва­лан вр­хов­ном ко­ман­дан­ту Вла­ди­ми­ру Пу­ти­ну ко­ји га је од­ли­ко­вао, на то­ме што це­ни ње­го­ве за­слу­ге. Обе­ћао је да ће оправ­да­ти уна­пред ука­за­но по­ве­ре­ње. Прет­ход­ни чин ге­не­рал-лајт­нан­та до­био је због бит­ке за Ма­ри­у­пољ, где је лич­но над­гле­дао че­чен­ске тру­пе. Ре­кло би се да су ње­го­ви сно­ви, уве­за­ни с кри­ти­ка­ма на ра­чун зва­нич­них вој­них ру­ских струк­ту­ра, по­ве­за­ни с ње­го­вом ам­би­ци­јом да на­пре­ду­је у вој­ној хи­је­рар­хи­ји. Шу­шка се да би Ка­ди­ров за за­слу­ге, ко­је су у ра­ту у Укра­ји­ни огром­не, мо­гао да до­би­је не­ку функ­ци­ју у Ге­не­рал­шта­бу, па и ми­ни­стар­ску фо­те­љу, а он ка­же да је уснио да као пен­зи­о­нер има при­ват­ну вој­ску пла­ће­ни­ка бо­љу од При­го­жи­но­ве.