Пелет је важан енергент

Енергетска криза, последица рата великих сила у Украјини, приморала је земље Европске уније на коришћење сопствених извора енергије. Производња и потрошња пелета од дрвета знатно је порасла у Европи. Потрошња је порасла у Холандији за 40 одсто, Данској за 25 одсто, Немачкој за 29 одсто, Француској за 23 одсто и Пољској за 76 одсто.

Трендове у Европи морамо и ми да пратимо. Донацију Европске уније Енергетска подршка, коју је потписао председник Вучић, најефикасније је искористити за инвестирање у производњу фабрика пелета. Овој намени донације европске земље се не би супротставиле, с обзиром на то да би највећи део опреме за фабрике пелета био из ових земаља. За суму од 165 милиона евра могло би да се подигне осам фабрика пелета укупног годишњег капацитета 800.000 тона, тржишне вредности 256 милиона евра и енергетске вредности четири милиона мегават-сати.

За дрво за производњу пелета из наших шума годишњи приход шумарства на пању био би 39 милиона евра, од чега би се за шумарску администрацију трошило 19 милиона евра, за превођење ниских или изданачких шума у виши узгојни облик ниске под високим шумама 16 милиона евра и пошумљавање голети четири милиона евра. Овом инвестицијом, поред смањења увоза енергената, започео би се озбиљан процес поправљања стања наших шума, који би довео до повећања прираста дрвне масе од садашња четири кубна метра по хектару на девет кубних метара по хектару, уз осетно повећање квалитета дрвета и општег стања наших шума, које су значајан чинилац у одржавању здраве животне средине. Локација фабрика пелета била би на сиромашнијим подручјима Србије, што би знатно допринело повећању животног стандарда на овим подручјима.

Мр инж. Срђан Танасковић,
Београд