Заједничким деловањем до победе међународног права
Дан 24. фебруар 2022. заувек ће остати упамћен као дан када је Русија започела своју бруталну, ничим изазвану и противправну инвазију на Украјину. Ово је био и остао случај чисте агресије и јасног кршења Повеље УН. Овај рат није „само европско питање”, нити питање „Запада против осталих”. Питање је света у којем желимо да живимо: нико није безбедан у свету у којем би противправна употреба силе – од стране једне нуклеарне силе и сталне чланице Савета безбедности – била на било који начин „нормализована”. Зато се међународно право мора примењивати свуда, како би сви били заштићени од политике моћи, уцена и војних напада.
Годину дана касније, постоји ризик да се људи навикну на слике ратних злочина и грозота које виде – јер су толико бројне; да речи које користимо почињу да губе на значају – јер их толико често морамо понављати; да се уморимо и ослабимо у одлучности – јер време пролази, а задатак је тежак.
А то не смемо дозволити. Русија сваким даном крши Повељу УН, стварајући својом империјалистичком политиком опасан преседан за цео свет. Русија сваког дана убија невине украјинске жене, мушкарце и децу просипајући пројектиле по градовима и цивилној инфраструктури. Русија свакодневно шири лажи и измишљотине.
За Европску унију и наше партнере не постоји алтернатива – наставићемо правцем „троструке стратегије”: подржавајући Украјину, вршећи притисак на Русију да заустави своју противправну агресију и помажући остатку света да се носи с последицама рата.
То чинимо већ годину дана, и то успешно. Усвојили смо санкције без преседана, смањили смо зависност од руских фосилних горива и, у блиској сарадњи с кључним партнерима, за 50 одсто смо смањили приходе од енергената које Кремљ добија за финансирање ове агресије. Радећи заједно, такође смо ублажили глобални домино ефекат смањењем цена хране и енергената, делимично захваљујући нашим Коридорима солидарности и Црноморској иницијативи за жито.
Није довољно рећи да желимо да Украјина буде у стању да се брани – за то су јој потребна средства. Зато је ЕУ, први пут, испоручила оружје земљи која је нападнута. Штавише, ЕУ је сада лидер у обезбеђивању војних обука за украјински кадар, како би могли да бране своју земљу. Нудимо и значајну макрофинансијску и хуманитарну помоћ за подршку украјинском народу. Одлучили смо и да позитивно одговоримо на захтев Украјине за чланство у ЕУ. Коначно, радимо и на томе да осигурамо одговорност за ратне злочине које је Русија починила.
Украјина је показала изузетну отпорност, делом захваљујући и овој подршци. А захваљујући глобалним санкцијама и међународној осуди огромне већине држава у Генералној скупштини УН, Русија је све изолованија. Наш колективни циљ јесте и наставиће да буде демократска Украјина која превладава, потискујући освајача, враћајући пун суверенитет и тиме обнављајући међународни правни поредак.
Изнад свега – желимо мир у Украјини, свеобухватан и трајан мир, у складу са Повељом УН и међународним правом. Подршка Украјини и напори за мир иду руку под руку.
Агресивни ревизионизам Русије и њени шири дестабилизујући потези глобална су претња која погађа западни Балкан и земље источног партнерства. Видели смо ефекте руске пропагандне машинерије која настоји да распламса тековине прошлости и њене напоре индустријских размера у манипулацији информацијама и страном уплитању. Због тога ЕУ ради с партнерима, посебно с будућим државама чланицама, на супротстављању овим претњама. Подршка слободи медија и политичком плурализму су кључни чиниоци. Повећавамо, такође, и подршку напорима за решавање сукоба на Јужном Кавказу.
У ширем смислу, руска инвазија је још једном у први план истакла чињеницу да државе и људи морају бити слободни да сами одређују своју будућност. ЕУ је јасно ставила до знања да смо спремни да одговоримо на жеље наших партнера и интегришемо западни Балкан, Украјину, Молдавију и Грузију у нашу, Европску унију, те напорно радимо да овај циљ постане стварност. То подразумева заједнички рад на изградњи отпорнијих и инклузивнијих друштава и економија, развоју и заштити наших демократија и јачању друштвене кохезије.
Историја и правда су на страни Украјине. Ипак, да бисмо убрзали историју и постигли правду, морамо ојачати нашу „троструку стратегију”. Знамо да је ово колективни задатак. Стога, ЕУ рачуна на све своје партнере да делују у духу заједничке одговорности и солидарности: да осигурају да агресија буде поражена и да превлада међународно право.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


