Оружари и нафташи убиру историјске приходе

„Бићемо у стању да завршимо овај рат избацивањем окупатора. Једнако као што ћемо бити кадри да почнемо с мукотрпним радом на обнови Украјине, наших градова, економије и инфраструктуре. Биће то највећи економски пројекат нашег доба у Европи. Јасно је да амерички бизнис може постати локомотива која ће још једном подстаћи глобални економски раст”, поручио је пре тачно месец дана у излагању пред америчком Националном асоцијацијом државних комора (НАСЦ) Володимир Зеленски, председник Украјине.

Ова визија Володимира Зеленског оскудева у кључним детаљима. А то је, када би на пример могло доћи до краја, како је том приликом Зеленски описао, „бруталног свеобухватно предаторског рата Русије против Украјине”, и по којој евентуалној глобалној економско-финансијској цени.

Поводом ових неизвесности Волфганг Ишингер, дугогодишњи председник Минхенске безбедоносне конференције, у интервјуу катарској Ал џазири, оценио је ових дана да је „најгори случај у овом тренутку ако крвави сукоб у Украјини потраје годинама”. Из овога би могло да следи како уопште није извесно колико би руско-украјински ратни сукоб могао да се одужи, нити колико би тек могао да кошта.

За директне актере и „колатералне жртве” руско-украјинског сукоба цена тог рата од животног је значаја. А процене се драматично мењају. Почетком прошле јесени ММФ и влада у Кијеву оценили су да ће обнова Украјине коштати више од 349 милијарди долара. Свет се до краја 2023. суочава с губитком од 2,8 хиљада милијарди долара због онемогућеног привредног раста као последице рата и стотинама милијарди долара штете у Украјини, проценио је ОЕЦД. Кијевска школа за економију (КСЕ) проценила је у децембру да је за замену оштећене инфраструктуре и економије Украјине неопходно готово 138 милијарди долара. Пред Нову годину амерички „Форбс” је израчунао да „ратни трошак” Русије износи око 82 милијарде долара, односно четвртину БДП-а од пре рата.

Данас, кад више није извесно када би се и како могао завршити руско-украјински рат, могло би се поставити питање чијим би се подацима о евентуалном продубљивању економско-финансијских последица овог сукоба смело потпуно веровати. Да ли Кристалини Георгијевој, извршној директорки ММФ-а, која је ове недеље изјавила да би се „постепени опоравак украјинске економије могао очекивати током ове године”. Или Европској банци за реконструкцију и развој (ЕБРД), која је седмицу раније истакла да привредни раст Украјине у 2023. неће бити осам одсто (њихова процена од прошлог септембра), већ тек један проценат.

Истовремено, прошлог пролећа, након почетка „специјалне војне операције” Москве у Украјини, ММФ је процењивао да ће БДП Русије лане пасти за 12 одсто, док ових дана говори о привредној „контракцији” од 2,2 одсто и овогодишњем расту од 0,3 одсто. Амерички председник Џозеф Бајден је прошле године најављивао да ће се БДП Русије у 2022. срозати за 15 одсто, чиме ће бити „збрисани” сви руски економски добици у последњих 15 година.

Овај галиматијас процена и прогноза економских кретања два првобитна и директна актера руско-украјинског сукоба има и поглавље о баснословној глобалној цени прве године тог ратовања. И то не само за Украјину и Русију, већ и за Европу, САД и друге регионе света, географски удаљеније од ратишта.

Економија еврозоне, након раста од 3,5 одсто у 2022, може ове године да очекује раст од 0,7 одсто. Немачка, уз досадашње трошкове на Украјину од око 160 милијарди евра, може да се нада расту од 0,1 одсто, при чему ће индустрија најјаче европске економије у 2023. плаћати енергенте 40 одсто скупље него 2021.

Хиљадама километара далеко од ратног фронта, Америка је лане остварила привредни раст од око два одсто (у 2021. око 5,1 одсто), док би највећа економија света у 2023. могла да забележи раст од 1,4 одсто. На другом крају света, Индија – постојано неутрална у руско-украјинском сукобу (уз рекордне набавке јефтиних сибирских барела) и чланица БРИКС-а – стоји пред привредним растом од шест одсто у овој и следећој години. Кина, такође чланица БРИКС-а, увећала је трговинску размену с Русијом за око 30 одсто, очекујући раст од наизглед мршавих пет процената. Истовремено, Саудијска Арабија, водећи светски извозник нафте и кандидат за чланство у БРИКС-у, остварила је лане привредни раст од 8,5 одсто, највећи од свих земаља у развоју.

У новонасталој ситуацији пуцања и ломљења глобалних ланаца снабдевања енергентима (ЕУ је, на пример, Русији увела више од 11.000 разноврсних санкција), житарицама и бројним индустријским предметима, уочљиво је настајање низа светских добитника и губитника.

Губитници, суочени с новим, папреним ценама енергената и житарица, све су бројнији на југу, а ММФ процењује да их чека нова сезона државних банкрота. На сасвим другој страни, акције америчких оружара од лане расту. Уз њих, приватне нафтне мегакомпаније компаније Запада забележиле су лане историјски збирни профит већи од 200 милијарди долара.