Двадесет седам за 365

Можете (ли) ви живети у интересантним временима – питање је или тврдња коју је пророчки и помало претећи поставио Венецијански бијанале 2019. године у називу ове изложбе савремене светске уметности. Назив је дат годину дана пре пандемије ковида 19 и три године пре рата који је уследио непуних две хиљаде километара, тачније 1782 километара од Венеције. Гугл мапа нам открива да нам је, гле случајности, потребно тачно 365 сати да ту раздаљину пређемо ходом од Венеције до Кијева и ту се завршава, поред броја 27, који ћу поновити више пута, све што ћу вам о бројкама рећи и написати, јер право и правда тешко да могу да се подведу под бројеве.

Двадесет седам

Ове недеље је, једну поред друге, живот поставио двадесет и седам кратких порука, двадесет и седам речи. Кренимо редом, од права, преко храбрости, поштовања, различитости, Европе, чојства, херојског народа, породице, победе, Термопила, правде, достојанства, слободе, упорности, јединства, отпора, одлучности, одговорности, солидарности, људскости, принципа, праведног мира, европске, пријатеља, уз једну обједињујућу поруку, стојимо уз Украјину. Двадесет седам министара спољних послова Европске уније су, заједно са шефом европске дипломатије Ђузепом Борељом, послали поруку да су нам, у борби против рата, на располагању речи, речи које упућују на мир, али и на отпор Украјине многоструко надмоћнијем непријатељу.

Поред чињенице да су „liberty” и „freedom” два појма које наш језик преводи истом речју слобода, а ређе речју неспутаност, остаје да се ове поруке Европске уније у Србији добро анализирају.

Шта би ту Србија, као земља која жели да напредује ка Европској унији, могла додати. Коју реч можемо овако поносно изговорити, отварам за расправу и предлоге. Мој предлог је да испред Србије та реч буде – борба. На реч борба може се додати скоро свака порука које су 27 држава послале руководству Русије, апелујући да прекине нападе и повуче се у оквире своје земље, у међународно признате границе које су постојале тог 24. фебруара 2022. године.

Можемо отворити и говорити о Капели мира у Сремским Карловцима, која је донела Европи дуго очекивани мир у 17. веку након преговора зараћених страна који су се ту одвијали. Да ли ће се Капела мира у Сремским Карловцима поново отварати и за Србију и замрзнути конфликт који никако да храбро разрешимо, о чему ће се у Бриселу разговарати у понедељак 27. јануара или ће се отворити за потписивање мира Украјине и Русије, остаје да се види.

Триста шездесет пет

Број дана колико су у Украјини људи под бомбама јесте 365. Исти је број дана од када је први руски тенк ушао на територију Украјине. Разарање, бомбардовање, цивилне жртве и насиље одлике су рата који је Русија започела 24. фебруара 2022. Масовне гробнице које су пронађене у Бучи и бројни ратни злочини, укључујући и ракетни напад на позориште у које су се склонили Украјинци, истраживаће се у наредним годинама, након повлачења руске војске.

Овај руски тродневни блицкриг, „специјална операција”, како то Кремљ назива, претворио се у ужас са предугом експозицијом, фотографским језиком речено, са трајно отвореном блендом и бљештавилом који некима у Србији не дозвољава да замисле ужасе са којима се народ у Украјини суочава годину дана. Стотине хиљада убијених војника на обе стране, десетине хиљада страдалих цивила, милиони грађана Украјине напустили су своје домове, многи су мир потражили и ван граница Украјине, у суседним земљама, у Европској унији, а крај рата се још увек не назире.

Свет на агресију Русије на Украјину реагује. Србија је прошлог четвртка још једном показала да је на правој страни гласајући на Генералној скупштини за резолуцију којом огромна већина држава света од Русије захтева да се повуче на своје границе, ван Украјине. То је, уз резолуције Уједињених нација о непризнавању референдума на освојеним територијама Украјине, које је Русија присајединила својој територији, као и истраживању ратних злочина Русије, за које је Србија гласала у ОЕБС-у и тако политички стала уз Украјину и све који страдају у рату.

Мир на крају увек дође, мир после страдања, мир после смрти, ваше или туђе, мир после одлуке да се прекине слање младих војника у другу земљу да ратују за вас, да ратују за „народ”.

Но, вратићу се на оно што Србија може додати на поруке шефова дипломатија земаља Европске уније, дате уочи годишњице руске агресије. Предложио сам да то буде јака реч – борба, али не она славна борба по којој је Србија била позната почетком 19. века у Првом и Другом српском устанку и у двадесетом веку, у балканским, Првом и Другом светском рату, већ она борба која је примерена нашем времену, примерена човеку и људским правима. Понудимо борбу за права, борбу за поштовање, борбу за различитости, борба за породицу, борбу за победу, борбу за правду и борбу за достојанство. Борба за слободу и на крају борба за људскост јесте она која нас у овом времену може умирити и зауставити страдање. Ту се добро настављамо на 27 наших европских пријатеља.

На крају, још једну реч, коју Србија, уз борбу, о којој сам писао, може додати и тако описати и Украјину и Русију јесте ненасиље.

Подсетимо, ненасилна борба је била одлика украјинске Наранџасте револуције из 2004. и Еуромајдана из 2013. Ове акције показале су да Украјински народ може ненасилним средствима бранити своје демократске институције, што се и видело и када су украјински цивили стајали испред руских тенкова у протеклих годину дана. Не треба заборавити ни храбру ненасилну борбу у Русији у протеклих годину дана, где је новинарка Марина Овсаникова прекинула најгледаније вести на руској телевизији и говорила против рата и против освајања Украјине, које је Русија тада започела. Бројни активисти су у Русији започели ненасилне акције, наизглед мале, али значајне, мењајући у радњама цене са антиратним порукама. Исте антиратне поруке су слали и на улицама Москве и других градова, где су масовно хапшени. Потом су на протестима у Русији носили беле транспаренте, али то режим није спречило да хапси људе који ненасилно исказују отпор. Десетине хиљада ухапшених у тим протестима говори о страху званичне Москве од својих грађана, од оних који и поред утеривања страха, имају храбрости да говоре о ономе што виде, о рату који је Русија започела. Те хероје ненасилне борбе у Русији не смемо заборавити, они су доказ чињенице да је људскост универзална.

Година није тежа од једног дана, не дозволите да рат траје ни један дан више. Супротставите се сваком дану рата у Украјини гласањем пред Уједињеним нацијама. Супротставите се рату речима и делима, па и санкцијама које погађају руски режим. Успротивите се ненасилном борбом.

Борба за Европу.

Правник