Државна матура велика енигма за ђаке

Када ће коначно ђацима који су сада трећи разред гимназије или четворогодишњих средњих школа, дакле – генерацији која ће, ако не буде новог одлагања, прва полагати државну матуру у јуну следеће године – бити познати сви услови уписа на студије, питање је на које најодговорнији за образовање истрајно немају одговор. Средњошколци чекају. О томе шта мисле о државној матури у упитницима су се изјашњавали ђаци који су учествовали на два пилотирања овог испита, и то они који су сад већ студенти, а глас оних који треба да полажу праву велику матуру се не чује или се недовољно чује и уважава у процесима доношења одлука. Чак 60 одсто средњошколаца уопште није обавештено о државној матури и не зна ни који ће се све предмети наћи на том испиту, а тек 28 одсто ученика средњих школа од 1.600 испитаних кажe да су у потпуности обавештени о детаљима будуће велике матуре – показало је истраживање Уније средњошколаца Србије (УНСС), која на националном нивоу окупља око 110.000 средњошколаца из 196 ученичких парламената у 75 градова.

„Политику” је занимало шта чланови ове мреже средњошколаца знају о концепту државне матуре, које су им главне недоумице, да ли сматрају да овај испит олакшава или отежава упис на факултете, да ли уопште има смисла ако се уважава само сертификациона улога опште, стручне и уметничке матуре као доказа о стеченом средњошколском образовању, и ако је то тек део провере знања уз који ће морати да полажу и додатне тестове склоности и способности да би постали бруцоши. Судећи по одговорима ученика трећег разреда – гимназије, средње стручне и музичке школе које смо добили из УНСС-а предстојећа државна матура коју први треба да полажу, за њих је недовољно јасна и отежавајућа околност.

– Најављено полагање државне матуре 2024. године не изазива велико одушевљење средњошколаца. У школама се углавном ова тема не помиње, ђаци на знају шта их чека, а средњошколци који су упознати с полагањем државне матуре немају о томе најбоље мишљење, осећају превелико оптерећење, сматрају да су угрожени, да је превише градива за припреме за полагање државне матуре које непотребно отежава упис на факултете, јер подразумева и полагање предмета који нису нужно неопходни за сам упис на факултет. Једна од препрека је и то што немају сви средњошколци исто знање из предмета који би се полагали на државној матури, јер у току школовања нису имали исти фонд часова – став је ученика Гимназије у Пироту.

Речима средњошколке Саобраћајне школе „Пинки” из Новог Сада државна матура код свих ђака намеће недоумице и изазива страх, није им јасан разлог промене већ постојећег система полагања, а бојазан произилази из несигурности и оскудне информисаности без одговора на питања: шта, како, где, зашто?

– Приликом покушаја да ступе у контакт са надлежнима и добију конкретне одговоре ђаци, професори и родитељи, нису добијали повратне информације. Из медија се сазнаје веома мало. Ми у овом тренутку не знамо шта ћемо полагати, како и по којим критеријумима, а то су само општа питања, за конкретна и даље није дошло време. На пример, да ли ће неки факултети прихватати испит као вид пријемног и да ли ће неравноправност при фонду часова утицати на крајњи резултат? Било би превише да полажемо и матуру и пријемни. Много је замарајуће, стресно и прилично неизвесно јер немамо неког ко је то пре нас искусио и немамо никаквих информација да бисмо били сигурни шта треба да радимо. А као генерација која велики део наставе због ковида 19 није похађала у регуларним условима већ са смањеним обимом обрађеног градива нисмо адекватан узорак за тај „пројекат”. Ако као ученица средње стручне школе желим да упишем факултет невезан за струку коју сада завршавам, није ми јасно како, а многи од нас у току средње школе одлуче да промене свој образовни пут – наводи ова средњошколка.

Ученицима музичких школа које очекује уметничка матура чини се да су највише занемарени у свакој причи о државној матури, и они, тврде, немају довољно информација и имају много недоумица, јер не планирају сви да наставе музичко образовање.

– Уколико желимо да упишемо академију, нама се за високо музичко образовање неће важити државна матура, тако да ми свакако полажемо пријемни где ће се видети наше способности за даље студирање. Немамо довољно информација, ни наши професори нису сигурни како ће то све изгледати, и они сами кажу да знају колико и ми – оно што чују у медијима. Неки ђаци средњих музичких школа не желе да наставе музичко образовање, а није им јасно како ће изгледати и шта ће за њих значити државна матура. Нама матура не изгледа као олакшање већ као компликација за коју не знамо како да се спремимо, јер за припремање неког програма које изводимо нам је потребно доста времена, то није као учење биологије или било год општеобразовног предмета. Проблем је што државна матура не препознаје уметничке школе, а изгледа и средње стручне, јер се претежно базира на гимназијама које имају другачији план и програм – истиче средњошколац трећег разреда Музичке школе „Јован Бандур” из Панчева.