Неизвесна извесност

Чини ми се да не постоји ништа горе од тога да си свестан катастрофе која се приближава и да је она неизбежна, али не можеш да процениш када ће отпочети. Данас је читаво човечанство у тој неизвесности. Свима нам је извесна ратна страхота и катастрофа, али је неизвесно када стартује у пуном обиму. Отуда, није чудо што људи смишљају црнохуморне вицеве попут оног када питају шта је заједничко за Хирошиму, Нагасаки и Лондон. Одговор је – За сада ништа. Баш то „за сада” свима нам разбија главу шта ћемо ако дође до судњег дана, односно шта ако лидер неке од ових суперсила притисне црвени тастер и све оде бестрага. Чини нам се да никада нисмо били ближи том моменту.

Слушајући пажљиво недавни Путинов говор, као и реакцију западне хемисфере, закључак да мира у скорије време неће бити намеће се сам по себи. Слонови су се потукли, газе по травкама, а травке гледају у небо и моле се да не буду нагажене. Србија је једна од њих. Годину дана је прошло, још увек нисмо нагажени, но никад се не зна. Слонови су нам све ближи и као да лагано своју тучу пребацују ка овом простору. Уосталом, нису ли бројни протести подршке ових дана, што Русима, што Украјини, најбољи показатељ колико им је свима важно да у Србији остваре што јачи утицај и превласт. Обилато се плаћају мање политичке групације, текстови и прилози по медијима, новинари, угледне јавне личности, плаћају се портали, налози по друштвеним мрежама. Овако широка акција и једне и друге стране није виђена до сада. Остало је још само да се запуца на нашим улицама, а како време буде одмицало и како се сукоб у Украјини буде заоштравао, може се очекивати да ће се пронаћи разне усијане главе које ће за туђе интересе покретати на разним неуралгичним тачкама широм света одређене сукобе. Балкан је идеалан за то, видели смо толико пута кроз историју.

Може бити да сам у криву што правим једнакост између обе стране и њихових активности овде у Србији. Ипак, ова западна нас је бомбардовала, отела нам Косово и Метохију, отворено се залагала за наше комадање и увек је помагала српским непријатељима. Ова источна, чињеница јесте братска, али свакако је да она има превасходно њене интересе и да неће имати претерано обзира нити сентименталности према нама како се светски сукоб буде заоштравао. Долази се до фазе када ће се од нас тражити – или си са нама, или си против нас. А ми баш хоћемо да будемо несврстани, па куд пукло, јер све друго нас води у апсолутну катастрофу. Зато тај знак једнакости пре свега стављам у смислу метода које примењују како би своје интересе данас на Балкану остварили. Наравно, не може бити једнакости у злу које нам је начињено, јер су западној страни руке до лаката крваве када смо ми у питању.

Лица која су одабрана од обе стране да буду предводници којекаквих протеста су по свему судећи пажљиво бирана да буду што луђи екстремисти. Свака њихова акција, потпуно небитно да ли је изводе за западне или источне интересе, мора да буде радикална како би привукла пажњу. Без обзира на чињеницу да сви ти протести немају готово никакву бројност, ипак упечатљив траг остављају саме акције које су апсолутно ненормалне. Тај вид екстремизма који се испољава је врло циљано осмишљен, пре свега да изазове страх од будућих збивања, али и да пошаље јасну поруку властима шта их чека уколико не поклекну и не буду покорне. Како се сукоб буде ширио и распламсавао тако ће усијане главе, добро финансијски подмазане, бити све екстремније. Једни ће власт прозивати да је фашистичка и диктаторска, јер је Путинова икебана, док ће други тврдити да је Вучић издао Путина и мајку Русију, а пошто је издао Русију издаће и Косово.

Зато је по Србију неизвесна извесност велики проблем, јер у том међупростору док не пукне сукоб до крајњих граница, свега ћемо се нагледати на нашим улицама. Најтеже ће бити остати миран и рационалан, а то нам је у овом моменту најпотребније.

Народни посланик