Понедељак, 22.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Пас не сме да буде оружје

Недавна трагична смрт новинара на Космају доказала је да су неке животиње у рукама неодговорних власника опасне као и пиштољ
Пас не сме да буде оружје
(Pixabay)

Тамара Новаковић из Бора, коју су пре неколико дана испред њеног дворишта напала два стафорда пуштена са поводаца и тешко је повредила, данас ће у Основном јавном тужилаштву испричати шта јој се догодило. Стафорди за које власници тврде да су „мирни и да спавају са децом” Тамару су изуједали по темену, раздерали аркаду и нанели више повреда. Њене фотографије узнемириле су јавност у Србији, по ко зна који пут оваквим поводом.

Власницима паса, Марку Ј. и Катарини Д., како кажу у тужилаштву у Бору, после задржавања од 48 сати у притвору, одређена је мера забране напуштања стана и мера забране прилажења, комуникације и састајања са оштећеном Тамаром. Мужјак стафорда Бруно и керуша Ели тренутно се налазе у Зоо-хигијени у Бору, где се ради процена њиховог понашања, после чега ће се знати и њихова судбина.

Још се чека на одлуку шта ће бити с псима који су пре месец и по дана усмртили човека. Новинар Владан Радосављевић (62) смртно је страдао док је са супругом Олгом (58) шетао падинама Космаја. Три одбегла пса – стафорд, мешанац стафорда и питбула и мешанац непознатог порекла – растргли су покојног Владана, а Олги Радосављевић нанели опасне повреде. Животиње су одмах ухваћене и налазе се и даље у „Ветерини Београд”, а Основно јавно тужилаштво у Младеновцу против осумњичене Виолете М. спроводи доказне радње због сумње да је извршила кривично дело „тешка дела против опште сигурности извршено из нехата”. Запрећена казна је од једне до осам година затвора.

Та законска претња изгледа да није довољна да се неки људи уразуме и да o својим љубимцима брину онако како закон налаже. Опасност од паса о којима се не води рачуна како треба прети на градским улицама, у парковима, а по овом трагичном догађају са Космаја видимо – и било где у Србији. И то, како се чини, све чешће. Због тога на дневном реду надлежних, и то што пре, треба да буде питање – шта да се мења.

Држање паса, посебно опасних раса, једно је од највећих проблема локалних самоуправа у нашој земљи, иако је ова област, чини се, добро покривена Законом о добробити животиња и Правилником о начину држања паса који могу представљати опасност по околину.

– Под опасним псом сматра се било која јединка те врсте, изузев службеног пса, која је без очигледног повода напала човека или другог пса и нанела му телесне повреде или смрт, јединка која је узгајана, односно дресирана за борбе паса или нађена у организованој борби са другим псом, јединка намењена за чување имовине или као телесни чувар, расе питбул теријер или мешанац те расе, који не потиче из контролисаног узгоја, као и расе бул теријер, стафорд теријер, амерички стафорд теријер и мини-бул теријер или мешанац тих раса – стоји у овом правилнику.

Законом о добробити животиња донетим 2009. године није забрањено држање опасних паса као кућних љубимаца, али уз поштовање прописаног начина држања, обележавања и вакцинације. Прописано је и да су власници кућних љубимаца дужни да их спрече да угрозе људе и околину. Али и да се животиње не држе и не шетају без надзора по улицама и парковима, као и да псе могу шетати само пунолетна лица, и то са заштитном корпом и на каишу и у складу са посебним прописима.

Али сви ови параграфи и норме често су само лепе жеље на папиру. На улицама и у парковима видимо особе, некад и малолетне, које своје љубимце шетају и без повоца и без корпе.

– Пре неколико вечери сам са својим псима који су били на повоцу шетала Ташмајданским парком. Пришао ми је комунални милицајац и апаратом очитао чипове на псима. Како се једном од паса теже чита чип, хтео је да ми напише казну. Ја сам реаговала, показала му број који носим у ташни и напоменула му да се недалеко од нас налази питбул који је већ у парку напао куче, а власник га шета и без повоца и без корпе. Комунални милицајац ми је је само рекао: „Ма ко ће њега да контролише” и отишао – испричала нам је суграђанка Јулија Т.

Власници паса као и стручњаци који се баве овим животињама указују да оне нису одговорне за своје понашање него људи који их држе и начин на који се опходе према својим љубимцима. Како кажу, власнички пси углавном нападају услед неке нелагоде, бола, физичког кажњавања и страха. А када насрну – опасни су попут оружја. Неретко се многи, нажалост, и одгајају за борбе и нападе.

Недавно је биолог Кристијан Овари из београдског зоо-врта рекао да сви пси виши од 55 центиметара представљају потенцијалну опасност.

– Уколико нису социјализовани могу да се пореде са пиштољем. Због тога је важно да животиња има менталну хигијену, што значи да се време мора проводити са њом. Када пас уједе једном и успостави доминацију, ако нема неког ко ће га социјализовати, он ће наставити да буде агресиван. Најопаснији је онај пас који је без надзора препуштен сам себи – објаснио је Овари за Танјуг.

У складу са Правилником о начину држања паса, власник који држи опасног пса мора заједно са њим да прође обуку по програму Кинолошког савеза Србије (КСС), уз проверу степена социјализације. Власници ових опасних четвороножаца, по закону, могу бити само особе које нису кривично гоњене, а дужни су и да љубимце упишу у посебан регистар у ветеринарској станици. Сведоци смо да не испуњавају сви ове услове. А псе држе у нехуманим условима, затворене у скучене боксове, на кратком ланцу, без довољно хране и без испуњавања основних хигијенских и медицинских потреба...

КСС има регистре кинолошких друштава, чији чланови су добровољно пристали да упишу своје љубимце. Број оних који то нису учинили није познат. Према истраживања ОРЦЕ од пре неколико година, у Богатићу је бројањем од „врата до врата” утврђено да има око 9.000 власника паса, а у регистру их је било – 400.

Крајње је време да се прописи прилагоде стварности и да се обезбеди њихово поштовање – да би се напокон знао број паса (нарочито оних из категорије опасних) и услови у којима живе. Све то ради безбедности људи, али и ради заштите тих животиња и хуманијег односа према њима. Да бар у том сегменту склонимо џунглу са асфалта.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

NN
Potpuno se slazem da su pojedine rase podjednako opasne kao pistolj ili puska i da treba primeniti isti postupak prilikom izdavanja dozvole za posedovanje oruzja.Koliko ste puta videli da,primera radi,starija osoba seta veoma opasnog psa bez korpe.Koliko god taj pas bio socijalizovan nikada 100% ne mozete biti sigurni da nesta nece poci po zlu,a ta starija osoba tesko da bi mogla da obuzda tako snazu pasminu.Ko voli pse moze da izabere od stotina rasa psa daleko bezopasnije naravi i mogucnosti.
Zoran
Sme da bude, ali ne sme da se koriste nedozvoljene svrhe. Imate spe za hvatanje lopova, policija, vojska....
stara istina
Pas je ogledalo svog gazde.
Sale Vidikovac
I pištolj je samo ogledalo gazde. Zato država ne dozvoljava svakome da bude gazda pištolja, naplaćuje mu porez i drastično kažnjava svaku zloupotrebu pištolja. Sve to treba primeniti i na pse. Danas svako može da drži psa bez dozvole, da za to ne plaća porez i da ne odgovara za zloupotrebe. Takva anarhija je uzrok svih problema.
IgorM
Neverujem to. Nikada nisam sreo glupog psa.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.