Повратак Италије на Балкан – шанса за Србију

Потпредседник владе и шеф дипломатије Италије Антонио Тајани следећег месеца долази у Београд, други пут за четири месеца – овог пута предводећи представнике близу 200 компанија који ће учествовати на српско-италијанском пословном форуму. Скуп привредника заказан за 21. март, а договорен између две владе, прилика је да се повећа вредност италијанских инвестиција у Србији, а свакако је део плана званичног Рима да појача своје присуство на западном Балкану. Како економско, тако и политичко. То је и прилика за Србију да још више ангажује тај медитерански вектор наше спољне политике, сматра Јован Палалић, народни посланик, председник Посланичке групе пријатељства са Италијом, који је недавно боравио у вишедневној посети Риму.

Том приликом састао се са председником италијанског парламента Лоренцом Фонтаном, који је потпредседник странке Лига задужен за међународну политику, као и са председником скупштинског одбора за европске политике Алесандром Вињом и са Ђорђом Силијем, замеником шефа италијанске дипломатије. Искористивши то што са њима има пријатељске односе, Палалић је уговорио састанке да би разговарао о јачању наше сарадње са новом парламентарном већином у Италији. Верује, наиме, да је ово велика историјска прилика да се политичко-привредни односи две земље још више учврсте, поготово у овом политички осетљивом тренутку за нас.

Наравно, важан сегмент разговора тицао се Косова и Метохије.

„Франческо Тало, саветник за дипломатију италијанске премијерке Ђорђе Мелони, сада је део посредничке петорке у дијалогу Београда и Приштине и желео сам да искористим овај парламентарни канал да пренесе позицију Београда у вези са тим преговорима и предложеним француско-немачким планом. Наравно, да им кажем и какви су притисци на Србију у овом тренутку због рата у Украјини. Објаснио сам им из којих разлога не можемо да уведемо санкције Русији, подсетио да смо ту посебан случај и зашто би земље Запада требало да имају разумевања за нашу позицију”, каже Палалић за „Политику”.

Истиче да Италијани имају разумевања за Србију, отворени су и спремни да чују српске ставове. „Иако су признали тзв. Косово и у том смислу имају различиту позицију у односу на нас, с њихове стране нема притисака и условљавања какве осећамо од других”, додаје он.

Да је релативно још нова италијанска влада („најдеснија” до сада) озбиљно решила да се посвети нашем региону показала је појачаним ангажманом у смиривању тензија између Београда и Приштине крајем прошле године. Шеф дипломатије Тајани и министар одбране Италије Гвидо Крозети су 23. новембра посетили Београд и Приштину, у јеку несугласица у вези са регистарским таблицама. „Италија је ту, Италија жели да буде ту, јер смо врло заинтересовани за регион западног Балкана”, рекао је Тајани приликом њиховог сусрета са председником Александром Вучићем. Крозети је додао: „Ова посета два министра је политички знак и показује колику важност Италија даје Србији”.

Месец дана потом, на националној конференцији о западном Балкану у Трсту, Антонио Тајани је дао до знања да је Италија инсистирала да се ангажује у дијалогу Београда и Приштине и тиме објаснио откуд се наједном Лајчаку (ЕУ), Ескобару (САД), Плетнеру (Немачка) и Бону (Француска) у „јовањданској” мисији прикључио и Франческо Тало.

„Италија је део Квинте која се бави односима Србије и Косова. Има снажно војно присуство на Косову, у БиХ и Албанији. Такође морамо осигурати да наше војно присуство помогне нашој дипломатији”, поручио је Тајани и додао да у политици упражњени простор – заузимају други. „Ако смо политички присутни, са нашим пословима и са нашим војним мировним снагама, нема опасности”, рекао је он.

Премијерка Ђорђа Мелони је на том скупу у Трсту 24. јануара поручила да је западни Балкан важан за националне интересе Италије, наводећи да италијанске компаније добро послују у региону, али да треба више да инвестирају у инфраструктуру и енергетику.

Економске везе могле би да поспеше и све остале. Када је реч о земљама Европске уније, Италија је друга по нивоу инвестиција у Србији (после Немачке), а тренутно је најбрже растућа европска привреда. Стога мора да тражи нова тржишта, а јачање присуства у нашег региону је некако природан пут. Управо се министар Тајани у влади бави западним Балканом, а Мелонијева у Трсту није случајно поменула „латински и словенски свет”, указује Палалић.

Како каже, нама то одговара, јер Италија нема своје фаворите овде, све нас гледају на исти начин. А регион западног Балкана (или источног Јадрана) свакако виде као део медитеранске области и тиме део своје интересне сфере.

„То је, чини ми се, идеја њиховог политичког присуства овде. У претходном периоду Балкан је некако био потпуно препуштен Немачкој, Француска се из неког разлога повукла (политички гледано), и ово је прилика за Италију да се врати. За нас би то било добро, јер представља шансу да бар ублажимо притиске или да се повећа разумевање за нас у Европи”, оцењује овај народни посланик и функционер СНП-а Ненада Поповића.

Палалић указује да би заправо требало појачати сарадњу између региона две земље. Србија већ има добру сарадњу са регијама Венето (Венеција) и Фриули Венеција Ђулија (Трст), а сада би требало да се фокусира на два највећа региона – Пијемонте (Торино) и Ломбардију (Милано).

Блискост са медитеранским земљама

„Председник Вучић је, чини ми се, исправно усмерио пажњу на медитеранске земље и успоставио одличне односе са Мицотакисом у Грчкој, Санчезом у Шпанији, Макроном у Француској, као и са новом италијанском владом”, оцењује Палалић. С обзиром на односе неких германских земаља према Србији, сада је, како истиче, прилика да се на тај медитерански вектор европске политике игра јаче него раније.

И Фонтана у посети Београду

Палалић је председнику италијанског парламента Лоренцу Фонтани пренео позив председника Народне скупштине Владимира Орлића да посети Србију. Каже да је Фонтана прихватио позив и да ће та посета сигурно бити реализована током ове године.