Медијске игре око Џајића и Видића

Више од деценије упорно пишем о пословању компаније Јунајтед група, чији је оснивач БЦ „Партнерс”, а која је до сада мењала  разна имена ( СББ, ККР...), али никада није мењала свој начин битисања у Србији.

Објавио сам много аргументованих текстова и потанко објаснио читаву шему како ова компанија поткрада Србију, а да за то не сноси никакве последице.

Кабловски дистрибутер СББ  вешто је искористио везе у тадашњој власти и своју инфраструктуру постављао на мрежама „Поште”, „Електродистрибуције”, „Водовода”, „Телекома”...

Спорт клуб је почео да емитује програм 2006. године без икакве дозволе и то у време када су владали ригорозни услови за добијање фреквенција и када је регулатор угасио на десетине локалних телевизија.

Да би сачували своју привилеговану и монополску позицију газде компаније су одлучиле да покрену два информативна програма (прво Н1, касније Нова С). Они су били штит за било коју врсту угрожавања те разрађене пословне стратегије. Не треба заборавити да је мозак те екипе био бивши шеф ЦИА. Ако би неко поставио питање како те телевизије послују у Србији, а фиктивно су регистроване у Луксембургу, како не плаћају порез на рекламе, зашто за њих не важе закони ове земље реакција би била жестока: у Србији нема медијских слобода, овде се не може чути другачије мишљење, угрожава се безбедност новинара „независних медија”...

И та тактика је пролазила и пролази годинама.

Цену тог бахаћења платио је „Телеком”, који је био готово на коленима. Када је на чело државног гиганта дошао Владимир Лучић, уследила је жестока кампања Шолакових медија оптужујући га да је његов циљ да уништи СББ.

И десетине локалних телевизија су угашене, а држава је претрпела огромну штету од више стотина милиона евра.

И никада нико за то није одговарао.

Све ово сам написао да бих вас увео у причу о избору председника Фудбалског савеза Србије.

Наизглед небитна функција, а око ње се ломе копља.

Медији који су у власништву Јунајтед групе воде до сада невиђену прљаву и одвратну кампању против најбољег српског фудбалера свих времена Драгана Џајића, који је само колатерална штета јер они циљају Александра Вучића.

Није ништа ново на који начин ови медији, који иначе у Србији имају статус „пиратских” јер се налазе у „сивој зони”, прате активности и политику званичних власти у Србији.

То је њихово демократско право, али мене збуњује због чега власт дозвољава да они послују нелегално, избегавају све законске обавезе и грубо крше законе које други медији морају да поштују?

До сада су гласноговорници ових медија углавном били опозициони политичари, тзв. медијски стручњаци и аналитичари, разне невладине организације...

Сада се у том корпусу налази и једно неукаљано име, велики фудбалер, бивши репрезентативац, капитен Манчестера Немања Видић.

Стекао сам утисак да је он имао часну намеру када се после вишегодишње печалбе вратио у домовину са жељом да се укључи у српски фудбал.

Врло ретко су медији писали о његовој породици, о његовом приватном животу.

Он није, ни као фудбалер, имао превише слуха за медије. После једне утакмице мој новинар Неша Петровић нешто га је мало поткачио и он више никада није хтео да говори за Сос канал.

Ја сам иначе имао велике симпатије према Видићу па сам у књизи „Дерби”, која је објављена 2019. године, на 207. страни написао: „Какав сам пророк био може да потврди чувени новинар Пеца Поповић. Заједно смо гледали једну од првих Немањиних утакмица у Звездином дресу. Не бих се ни сетио шта сам тада рекао Пеци да једно јутро он није гостовао да некој телевизији. Било је то у време када је Видић био господар у Манчестеру. На питање водитеља да прокоментарише Видићеве игре у Манчестеру, Пеца је рекао: ’После једне утакмице на којој Видић није бриљирао, а гледао сам је у друштву Драгише Ковачевића, питао сам га ко му се највише допао у тиму Звезде, а он је казао: запамти овог са бројем пет. Тај ће играти у Реалу или Манчестеру.’

Сетио сам се тада тог разговора и био поносан што се моје предвиђање остварило.”

Дакле, ни данас нисам променио своје мишљење о фудбалеру Немањи Видићу.

А да ли је он способан да без дана искуства у послу који очекује председника националног савеза, руководи савезом, нисам сигуран. Да ли је добро што га зна цео фудбалски свет, што је пријатељ са Чеферином и што га подржавају Матић, Петрић, Бата Мирковић, Станојевић, Пјановић, Лалатовић... Да.  Добро је, али да ли је то довољна препорука за председника ФСС-а?

Нико од њих није навео које су то особине, знање и искуство које има Видић да би водио Фудбалски савез Србије.

Видић није саопштио ко би био у његовом тиму. Тада би се јасно видело ко заиста стоји иза те подршке и његове кандидатуре.

Испод сваког достојанства је безочна кампања којом мрзитељи Вучића, блате Драгана Џајића, од кога млађи и те како имају шта да  науче, а Џајић неће сам водити ФСС, већ ће бити на челу  тима који ће управљати савезом.

Данас је заиста тешто написати текст, а никога не повредити. Зато и бирам речи да нико не каже да је ово што пишем уперено против некога.

Чини ми се да ову целу  кампању воде људи који немају никакве везе са фудбалом. Они су умешали своје прсте у ову прљаву игру и нанели огромну штету двојици истинских фудбалских величина и да и даље, онако подељену Србију, деле и свађају.

Чак и таблоиди, који су наклоњени режиму, на које се многи с правом жале, су у овој нефер кампањи показали више достојанства и нису блатили кандидата кога промовишу медији Јунајтед групе.

Упркос непримереној кампањи коју воде нефудбалски људи од Џајића никада нисам чуо ружну реч о Видићу, а од Видића о Џајићу.

Уверен сам да су обојица потребни  Фудбалском савезу Србије.

Новинар