„Политико”: Вучић пред тешким избором

Председник пажљиво бира своје речи, комуницирајући исто толико у наговештајима и вербалним подстицањима који обећавају закључак - али увек на крају одуговлачи, -  тако поциње текст о Вучићу и Србији на порталу „Политико” (Politico.eu).

Да ли треба да пригрли Европу, или да настави да припрема Србију за чланство у ЕУ, истовремено одржавајући братске везе са својим традиционалним словенским савезником, Русијом?

Вучићеви непријатељи се љуте на његово одбијање да се придружи западним санкцијама Русији. „До сада, чак ни брутални рат у Украјини није натерао председника Србије Александра Вучића да промени курс,“ тврди Димитар Бечев, гостујући сарадник Карнеги Европа. Он је напоменуо да је Београд препун имућних Руса и Руса средње класе који користе предности свакодневних летова, безвизног режима и незахтевних правила боравка.

Вучић је непосредно пре одласка из Београда у Минхен рекао српској телевизији да је Србија између чекића и наковња. А на питање „Политика” - да ли је дошао тренутак да Србија одлучи, одговорио је: „Од мене ћете добити једну реченицу: Србија ће остати на путу ка ЕУ. У реду, сами донесите закључке. Али мислим да ме разумете.”

Карактеристично погнувши главу ради наглашавања, затим је додао: „Имаћемо тешких избора у будућности, без сумње. То је све што могу да кажем.”

Док је одлазио за Минхен, на Инстаграму је приметио да иде на конференцију на „тешке састанке“.

Српски председник пажљиво бира речи, комуницирајући исто толико у наговештајима и вербалним подстицањима који обећавају закључак.

Да ли је то показатељ да он и даље жели да делује у оба смера, или показује да се лидер приближава историјској одлуци? Његови саветници указују на ово друго, док његови критичари тврде да он још увек следи „стратегију сталног играња Запада и српских умерених против Москве и његове домаће десничарске базе“, каже Ивана Страднер, аналитичарка Фондације за одбрану демократија.

И то је можда тако, али у турбулентној политичкој каријери дугој преко 30 година, Вучић је направио неке велике заокрете — од којих је последњи ушао у разговоре о „нормализацији“ односа између Србије и Косова, чија је независност не признају ни Београд ни Москва.

А у понедељак су Вучић и косовски премијер Аљбин Курти коначно прећутно одобрили план који је уз посредништво ЕУ и подржан од Сједињених Држава, како би се дугорочно побољшале везе. Иако је, говорећи после председавања разговорима у Бриселу, високи представник ЕУ Жозеп Борел такође рекао да је „потребно више посла“, а двојица лидера ће се поново састати следећег месеца.

Преговори о Косову били су представљени и на Вучићевом билатералном састанку са америчким државним секретаром Ентонијем Блинкеном током Минхена, а једна од тачака проблема је стварање асоцијације општина са српском већином на Косову и спорови око обима њених овлашћења.

„Оно што могу да кажем је да су [Американци] желели да чују нашу страну. Показали су поштовање према тако малој земљи као што смо ми. А знамо шта очекују; али они такође знају шта ми осећамо о безбедности и безбедности наших људи на Косову“, рекао је он.

У међувремену, Блинкен је седницу описао као „продуктивну”, подвлачећи да „делимо жељу Србије за будућношћу са ЕУ”. И важно је напоменути да су званичници Европске комисије последњих недеља твитовали пријатељске коментаре о Србији — музику за расположење која би могла да буде увертира да Вучић донесе своју већу „тешку одлуку“ ван Косова, односно дилему са којом се суочава приликом избора европског пута. или одржавање блиског пријатељства са Русијом.

С једне стране, он са поносом говори о томе да Србија привлачи стране инвестиције. „Као што знате, прошле године смо привукли 4,4 милијарде евра, што је много више од многих земаља средње величине Европске уније. А већина тих инвестиција дошла је из ЕУ“, рекао је он. Фич је недавно поново потврдио рејтинг Србије ББ+ и похвалио њен „кредибилан оквир макроекономске политике, опрезну фискалну политику и нешто јаче управљање“ — иако је поставио ове факторе против високог нето спољног дуга и упозорио да „геополитички ризици трају“.

То показује да ће напредовање „европским путем” бити од кључног значаја за Србију економски. А званичници ЕУ су нагласили да сваки напредак ка придруживању зависи од усклађивања Београда са спољном политиком блока.

С друге стране, Русија је традиционални савезник који подржава Србију у вези са Косовом, а истраживања јавног мњења од инвазије Украјине не обећавају заокрет Запада.

Четири месеца након рата у Русији, истраживање је показало да би 51 одсто Срба одбило чланство у ЕУ, док је само 34 одсто рекло да би гласало за придруживање. А у тој анкети руски председник Владимир Путин нашао се на врху листе омиљених лидера. Слично, истраживање Нев Тхирд Ваи из јула 2022. показало је да се 66 одсто Срба осећа ближе Москви него Западу, а 40 одсто жели да се преговори о чланству са ЕУ окончају. Резултати су такође показали да 59 одсто Срба криви Запад за рат у Украјини, при чему 23 одсто криви Русију, а 18 одсто каже да Москва и Запад деле одговорност.

Дакле, није јасно како Вучић може да напусти Русију и свим срцем пригрли Европу — чак и ако то заиста жели.

У међувремену, Русија врши хибридни притисак и на Вучића. Два дана пре Минхена, стотине српских националиста и проруских активиста повезаних са паравојном Вагнер групом окупило се у Београду, захтевајући прекид процеса нормализације са Косовом. Носећи транспаренте са паролама „Косово је срце Србије“ и „Издаја Косова је издаја Русије!“ демонстранти су Вучићу претили смрћу.

Лидер крајње деснице Дамјан Кнежевић — организатор немирног митинга који је јавно подржао Вагнерову групу, која је регрутовала у Србији — касније је ухапшен и оптужен за подстицање на насиље.

Ови протести су га и даље очигледно узнемирили када смо сели — као и Вагнерово регрутовање Срба. „Не треба ми Вагнерова подршка; Не треба ми да ми аплаудирају или критикују”, рекао је, иритиран једини пут у нашем разговору. Срби који су регрутовани да се боре у Украјини „биће ухапшени када се врате у Србију и буду на дохват руке наших институција. У пријатељској земљи се тако не регрутује“, додао је он.

Али, као и његове присталице, Вучић је и даље очигледно огорчен због губитка Косова. Он наглашава да Срби, који су доживели НАТО бомбардовање током рата на Косову 1999. године, могу да саосећају са Украјинцима. У Србији се о Украјинцима не може чути ниједна лоша реч“, рекао је он.

Али, такође је приметио да Срби виде двоструке аршине: „Од првог тренутка смо осудили оно што се догодило 24. фебруара. И увек смо подржавали територијални интегритет Украјине. И данас могу да вам потврдим да је Крим, Донбас, Херсон део Украјине. Његова притужба — а по њему и она многих Срба — односи се на дволичност и да је територијални интегритет Србије једнако важан, али је игнорисан. „То је наш највећи политички и психолошки проблем“, рекао је он.

Дакле, Вучићева борба око његове „тешке одлуке“ укључује његову главу, срце, дуготрајну љутњу на косовски рат и, како је сам признао, тврдоглав отпор да буде навучен на избор, закључује „Политико” (Politico.eu).