Само 22 локалне самоуправе од 169 воде жене

Како би се унапредила родна равноправност и поправио положај жена неопходно је да стандарди, какви се примењују на републичком нивоу, заживе и у локалним самоуправама, порука је Маје Гојковић, председнице владиног Координационог тела за родну равноправност и министарке културе.

– Као што је Влада Србије поставила област родне равноправности међу приоритете, тако и локалне самоуправе, у оквиру својих надлежности, морају да осигурају родну равноправност и постизање једнаких могућности на локалном нивоу. Доношењем Закона о родној равноправности обавеза сваке локалне самоуправе јесте да формира локалне механизме за родну равноправност који ће додатно бити оснажени – казала је Маја Гојковић јуче на конференцији одржаној у Палати „Србија”.

Иако је наша држава остварила значајне резултате када је реч о заступљености жена на политичким позицијама и тако постала једна од 10 земаља на свету са најбољим балансом у погледу родне равноправности, актуелне бројке показују да Србији само 22 локалне самоуправе, од 169, воде жене.

У претходне четири године Координационо тело за родну равноправност и Агенција Уједињених нација, уз финансијску подршку Делегације Европске уније подржали су 30 локалних самоуправа са више од 15 милиона динара намењених јачању родне равноправности. Тако је 2.500 жена обучено у области предузетништва – научене су да развију бизнис план, да пласирају своје производе, повећају производњу и запосле друге жене.

А из републичког буџета само прошле године десет општина и градова добило је 4,8 милиона динара за побољшање положаја жена, и то пре свега на тржишту рада.

– Србија има комплетан законски оквир који је посвећен питању родне равноправности. Али је чињеница да жена, као стуб породице и читавог друштва, није добила место какво заслужује – рекла је министарка за бригу о породици и демографију Дарија Кисић у обраћању представницима локалних самоуправа, али и међународне заједнице.

Да је Србија усвојила стратегију за родну равноправност од 2021. до 2030. и акциони план за њено спровођење подсетио је министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов.

Регионална директорка UN Women за Европу и Азију Алија ел Јасир истакла је да је познато шта треба да се уради, али да остаје питање ко ће то да уради. Алија ел Јасир је, објашњавајући важност успостављања механизама на локалном нивоу, навела да се тако познаје пулс људи и разумеју приоритети одређене средине.

На овом скупу представници Ћићевца, Прибоја, Власотинца, Ковина и Крагујевца, добили су признања као локалне самоуправе које су прошле године дале посебан допринос за родну равноправност.