Опера „Свадба” вечерас на Коларцу

Боравак на другом континенту, тачније у Канади, показало се, није никаква сметња да музика композиторке Ане Соколовић живи интензивно у нашој средини. То потврђује чињеница да ћемо њену оперу „Свадба”, која је у свету постигла успех, слушати вечерас од 20 часова у Фоајеу Коларца у Београду, на отварању новог циклуса концерата „Artist Lounge”. Реч је о камерној а капела опери (без инструменталне пратње) за шест женских гласова, у извођењу Словеначког камерног музичког позоришта, чији је музички директор Јелена Сасник, диригент, а редитељ је Андреј Јус. Дело је постављено у копродукцији са Цанкарјевим домом. Радња је смештена у вече уочи венчања девојке Милице (пева Штефица Грасели, сопран), која са пријатељицама прославља удају. У осталим ролама наступају Тереза Плут, сопран (Даница), Катја Конвалинка, сопран (Лена), Ирена Јебуах Тиран, мецосопран (Зора), (Барбара Јернејчич Фирст, мецосопран  (Нада) и Ања Земљарич, мецосопран (Љубица).

Ана Соколовић је добитница канадског музичког оскара управо за ову „а капела” оперу „Wedding” („Свадба”), постављену пре десетак година, која се изводи на српском језику и у свету, освојила је и награду „Dora Mavor Moore” за изванредну нову музику/оперу. Својевремено је Соколовићевој Друштво савремене музике Квебека, у оквиру манифестације „У част композиторима”, приредило више од стотину концерата широм Канаде, чиме јој је указана част без преседана и од тада датира одредница да је проглашена „националним благом” Квебека.

Ана Соколовић, која у свом опусу има више од 80 дела различитих жанрова, из Србије је понела образовање стечено код Душана Радића, који јој је открио значај интуиције, а Зоран Ерић важност размишљања и плана. Када се пре више од две деценије преселила у Монтреал, професор Хосе Евахелиста, код ког је магистрирала, научио је да негује своју особеност.

– Срећна сам што ће се коначно представити и у Србији режирана верзија моје опере „Свадба” у професионалној продукцији, али сам и тужна јер нећу бити присутна на Коларцу са вама у том тренутку. Нова продукција Словеначког камерног музичког позоришта, са диригенткињом Јеленом Сасник је једна од најбољих које сам видела.Певачице су сјајне, дирекција прецизна, а што је најважније, дух композиције живи својим пуним плућима – каже надахнуто Ана Соколовић, са дозом носталгије, док вредно ради на другом крају света.

Наша композиторка је у овом моменету уметнички директор  SMCQ (Société de musique contemporaine du Québec) и фестивала MNM (Montreal New Music) и тренутно је у великом је послу.

– Да, на овој позицији је сигурно то да је у мом раду креативност у првом плану. Ову организацију SMCQ су основали 1966. композитори за композиторе, зато није чудно што су уметнички директори увек били композитори. Мој претходник Walter Boudreau је после 33 године отишао у пензију прошлог јула. Овогодишњи фестивал, који је он програмирао, има тему – музику и спиритуалност. Лично сам додала свему један научни колоквијум, једну конференцију, као и два мастер класа.

О томе у којој је сада стваралачкој фази, да ли је Канада добро разуме и даље, да ли има наруџбина и нових дела и шта би од њих издвојила, наша саговорница одговара:

– Веома сам задовољна наруџбинама, јер су све врло разнолике, од солистичких, камерних композиција, до оркестарских, балетских и оперских. Недавно сам се вратила из Диселдорфа где сам присуствовала продукцији мог једноипочасовног балета у Оперској и балетској кући „Oper am Rhein”. Предивно искуство са тридесетак играча и оркестром са новом/старом тематиком Coppelia X Machina. Иста прича која је инспирисала Леа Делиба да напише балет „Копелију”, по роману „Sandmann” Е.Т.А. Хофмана, и даље је врло актуелна – како се човек може заљубити у аутомат/машину, говори заправо о нашем односу са технологијом. Канада и даље разуме моје стваралаштво, на срећу савремена музика нам дозвољава да се изразимо кроз разне призме, а код мене је та балканска често присутна. Овде не говорим само о музичким утицајима, већ оним везаним за карактер и остале занимљиве ствари. О томе ћемо више неки други пут.

Да додамо да извођењу опере „Свадба” претходи 4. марта од 18.30 часова у Малој сали Коларца предавање др Весне Марјановић, музејске саветнице Етнографског музеја у Београду, под називом „Од прошевине до девојачке вечери”, из циклуса свадбених обичаја са акцентом на предсвадбеним ритуалима.