Проблеми се не решавају маркетингом

Предстојећи председнички избори у Америци представљају догађај чији ће исход са нестрпљењем очекивати цео свет. Њихов резултат може одредити глобална војна, политичка а тиме и економска кретања у наредном периоду. Њихов значај нагло је порастао након догађаја у Грузији и директне оптужбе председника Владе Русије Владимира Путина да је Америка директно испровоцирала те догађаје да би помогла једном од председничких кандидата.

Ту долазимо до кључног и погрешног утиска да на изборима учествује један мирољубив (Обама) и један ратоборни кандидат (Мекејн).

Демократски кандидат себе представља као будућег председника који ће брзо окончати, пре свега, ангажовање америчке војске у Ираку и највећи број војника вратити кући. То је, наравно, одлична предизборна стратегија будући да је велики број Американаца уморан од рата и жели да се он заврши што пре. Поставља се, међутим, питање колико је такво обећање реално? Сам Обама је током кампање мењао своју позицију и од заговорника брзог и неодложног повлачења дошао на становиште да о томе треба разговарати, па онда одредити рокове. Дакле, јасно је да крај рата не зависи од будућег победника избора већ од ситуације на терену.

То и јесте кључна разлика између два председничка кандидата. Обама током кампање експлоатише чињеницу да је преко 70 одсто Американаца незадовољно правцем којим се земља креће, више причајући о томе, него што нуди конкретне мере како да се то стање промени. Највећи део кампање заснива на одличним ораторским способностима, неспорној харизми и чињеници да је први Афроамериканац који се нашао на корак од уласка у Белу кућу. Завршни дан конвенције Демократске странке на којој је Обама пред 80.000 људи и званично инаугурисан у председничког кандидата представљао је прави спектакл ретко виђен у досадашњим изборним кампањама. Хоћу да кажем да у његовој кампањи има много више саме кампање него што има суштине и одговора на питања шта дан после инаугурације. Уколико победи, то ће га довести у врло незгодну позицију јер је прилично подигао лествицу очекивања да ће се проблеми решити лако и брзо. Вероватно и сам свестан чињенице да је једно кампања, а сасвим друго вођење државе бира за потпредседника сенатора Бајдена који треба својим искуством да надомести све његове недостатке, а пре свега онај кључни који се тиче његовог искуства, капацитета и спремности да буде председник Америке. И сам Бајден је током кампање унутар Демократске странке јасно рекао да је одговор на то питање негативан.

(/slika2)Републикански кандидат Џон Мекејн представља потпуну супротност. Његова кампања је за сада прилично млака и без довољно публицитета да парира Обами. Ипак, током целе кампање Мекејн не бежи од свих проблема који оптерећују америчко друштво данас, као и од спремности да говори о грешкама и одговорности Бушове администрације за такво стање. Уосталом, он се и као сенатор често јавно и прилично жестоко противио неким потезима америчке администрације. Ипак, не жели да скрене са стратешког пута који се тиче војног ангажовања у Ираку, међународне борбе против тероризма и међународне улоге и позиције САД. За разлику од Обаме, Мекејн нуди веома конкретне одговоре на изазове којима се суочава Америка данас. Инсистира на потезима који нису толико популарни у јавности али, он сматра, доносе решење проблема. Таквим наступом је успео да држи равнотежу у кампањи и да последњих дана чак пређе у вођство, иако је његова странка изразито непопуларнија од Демократске странке. Он се не залаже за већу социјалну улогу државе и решавање економских проблема тако што ће се повећати пореске стопе већ наставак економске политике која је заснована на једноставнијим и нижим пореским оптерећењима,  подршку малим предузетницима и ангажовање Америке у укидању међународних баријера и препрека за слободну трговину. У области енергетске политике решење види у већем ослањању на нуклеарну енергију и укидању постојећих ограничења на експлоатацију нафте и гаса у земљи. Уколико победи на изборима, неће имати проблема да већ сутрадан почне да спроводи своју политику јер је бирачима током кампање јасно рекао шта могу да очекују од њега.

Резултати избора неће утицати на промену политике Вашингтона према Србији. На нама је да одлучимо да ли ту чињеницу прихватамо и да покушамо активном политиком да радимо на тој промени или ћемо инсистирати да се политика промени па да можда тек онда пружимо руку. Искуство из Грузије показује да су свакој држави важни пре свега своји национални интереси, а ако се то уклапа у међународне принципе и повеље, тим боље. Ако не, већ ће се наћи неко објашњење.