Програмери без премца по зарадама

Просечна нето плата у Србији прошле године, за дванаест месеци, износила је 74.933 динара што је око 637 евра. За годину дана плате су номинално порасле за 13,8 одсто. Из године у годину нема промена у томе ко највише, а ко најмање зарађује. И 2022. лидер по платама били су програмери са просечном зарадом од 246.768 динара. Не само да су били први по висини, већ и по расту плата за годину дана од тачно 30 одсто. Захваљујући програмерима читава делатност информисања и комуникација имала је просек зарада од 185.945 динара.

Плате програмера су и разлог за знатан раст просечне зараде у Србији. Недавно је Народна банка објаснила да је за релативно висок међугодишњи раст номиналне нето плате у скоријем периоду од поменутих 13,8 одсто доминантни разлог снажни раст номиналне зараде у сектору информационо-комуникационих технологија (ИКТ), који је већ неко време знатно виши него у другим привредним делатностима.

На другом месту по зарадама су пилоти, односно запослени у ваздушном саобраћају који су у просеку зарадили 176.353 динара. Они су 2022. имали повећање плата од 16,5 одсто. У врху лествице по зарадама је и производња дуванских производа у којима је просек 126.190 динара, а зараде су им за 5,5 одсто биле веће него годину дана раније. У прерађивачкој индустрији, којој припада и дуванска, просек плата је 64.590. Високо изнад просека су и зараде у производњи кокса и деривата нафте 119.408 динара, док су фармацеути зарадили 120.529 динара.

Традиционално, плате су високе и у експлоатацији нафте и природног гаса и износиле су 132.570 динара, као и у услужним делатностима у рударству с просеком од 119.433. У целом рударству просек је био 103.724 динара. Поређења ради, у експлоатацији угља просек – 99.035 динара, а код руда метала – 108.976 динара.

Такође, високе су зараде запослених у снабдевању електричном енергијом, гасом и паром где је просечна плата била 100.765 динара с растом од 3,5 одсто.

У финансијским делатностима и осигурању просек је износио 115.408 динара с растом од 6,8 процената, а у банкарству 129.989 динара. У осигурању просек плата је био 106.869 динара.

У телекомуникацијама просечна зарада је износила 114.319 динара.

Судећи према статистичким подацима високо се вреднују научници, јер су плате запослених у научном истраживању и развоју 158.110 динара. Њима су прошле године плате повећане за 15,8 одсто.

На дну лествице су запослени у личним услужним делатностима са 41.482 динара и у делатностима припремања и послуживања хране и пића са зарадом од 42.526, затим у преради дрвета са 44.260. У услугама смештаја и исхране зарађивало се 45.844 динара, а у производњи одевних предмета 46.447.

У пољопривреди прошле године просечна плата износила је 61.681, а у грађевинарству 64.587 динара. У трговини на велико и мало плата је била 62.410, у саобраћају 63.032 динара.

У административним пословима просек зарада је 68.016 динара. У државној управи, одбрани и обавезном социјалном осигурању запослени су зарађивали 81.404, у образовању 68.195, а у здравственој и социјалној заштити 77.660 динара. У самом здравству плата је у просеку износила 82.920 динара с повећањем од 5,7 одсто.

Делатност уметности и забаве за запослене је обезбеђивала зараду од 61.321 динар. У музејима и галеријама просек је био 61.537 динара. У овој групи плата су и они који раде у коцкарницама и кладионицама, чија је зарада била просечно 65.634 динара.

Раст плата у приватном сектору 17 одсто

Зараде запослених ван јавног сектора што ће рећи у приватном 2022. у просеку су износиле 73.677 динара и на годишњем нивоу у просеку су веће 17 одсто. Они у јавном сектору прошле године зарадили су у просеку 77.951 динар и у имали су раст зарада од 7,3 процента. Плате предузетника и запослених код њих биле су 38.180 динара.