Бдила је над животима многих

У времену када чувамо најлепше приче о људима, ево једне кратке, о великој жени која је живела са нама, коју смо имали част да познајемо и да јој будемо близу, да нас пусти у свој чаробни свет доброте и несебичног давања.

Рођена Земунка, докторка Јасмина је похађала Земунску гимназију, дипломирала на Медицинском факултету у Београду, где је и завршила специјализацију из интерне медицине, а највећи део свог радног века провела је радећи као интервентни кардиолог у КБЦ „Бежанијска коса”.

Дар који је имала да воли да помаже другима уткала је у свој животни позив лекара и посветила се спасавању људских срца као интервентни кардиолог. Своје пацијенте је награђивала животом, а себе новом снагом из сваке добијене битке. Та снага новог живота који је удахнула у срца многих дала јој је вечни траг и трајање у људима који ће је памтити.

Колико пута јој је само позвонио телефон очајних људи који су од ње тражили помоћ? Колико ли је само живота спасила својим знањем и својим умећем? Постоји ли ико ко ју је познавао, а да јој се бар једном није обратио у нади да ће спасити њега и његове? Никада јој није било тешко да усред ноћи устане и оде у болницу да уради интервенцију на нечијем срцу које се борило да остане на овом свету. Захваљујући њој, многа срца куцају и данас. Увек је лавовски бранила своју професију, није дозвољавала да ико посумња у њене колеге лекаре. И ми, који смо је познавали, заиста никада и нисмо. Ми смо јако добро знали да нису сви исти, јер Јаца је лекар и није „иста”.

Знајући квалитете докторке Јасмине Корице Трешњак, са највећим поверењем смо јој поверавали наше животе и животе наших најближих, у најодсутнијим ситуацијама. У време пандемије др Јаца, како смо је звали, била је један од хероја, јер је све време радила у ковид болници „Бежанијска коса” и „Батајница”. За њу није било предаје ни одустајања. Бдила је над животима многих, храбрила их да издрже тешке дане које је ковид 19 донео, примењујући сва своја знања и вештине које је поседовала. Лакоћа којом је као лекар прихватала све изазове пандемије без обзира на сопствени живот је била задивљујућа, баш као права хероина, све до пре четири месеца када ју је окрутна болест спречила. Захваљујући њој, ми смо данас овде. Али, она није.

Да је остала овде, за нешто више од два месеца би прославила јубиларни, тек шездесети рођендан. Али, Истанбул у који смо је испратили пуни наде у излечење је нажалост био последња дестинација у низу многих које је током живота посетила. Наша велика Јаца се у вечност отиснула из вечног Цариграда.

Вечно ће почивати у свом Земуну, који је толико волела. Ту је живела и радила, ту се увек враћала са путовања, која су била њена велика љубав. Свестрана и харизматична, обилазила је свет да научи што више о другим културама, да се повеже својом срдачношћу и са нама далеким народима, да усвоји нова знања из области медицине и кардиологије, а такође и да другима представи наше предности и вредности. Ту своју посвећеност пренела је и на свог сина, који као млади лекар сада наставља њеним стопама.

Захвални смо јој на сваком дану који је провела са нама, својом породицом, својим пријатељима, колегама, комшијама и својим пацијентима, којима је несебично била посвећена. Немерљив је губитак за ургентну кардиологију и здравствени систем Србије. Ненадокнадив је губитак за све нас и сваког од нас. Нисмо успели да је сачувамо. Отишла је тихо наша др Јасмина, наша др Јаца. Баш као у стиховима Стевана Раичковића: „Ти оде пре свих, међу првима, као да си нас све победила.”