Боле сви шамари

Кад добијеш први шамар у животу – удари те неко кога волиш. Мислиш да волиш. Мислиш то је живот, мора тако. Учили те. Училе те.

Учио живот.

Али – боле сви шамари. Боле највише оне које их и никад нису ни биле свесне. А умрле су јер шамари тако лако дођу до батина па и до смрти.

Девојчицу је очух насмрт претукао јер га је нервирао глас њеног плача.

Надам се да ће се убити јер смртну казну немамо и стојим и стајаћу иза тог става. И што нам у затвору трули Тијанин убица – не не трули – нажалост живи – стојим и даље иза свог става.

Стојим иза сваке жене која је трпела. Кад душебрижници кажу – она овако, или онако – могу још – људи су убили те жене.

УБИЛИ.

А пар убица се као покушало убити.

Увек неко лоше пререзивање вена и погрешан метак у пиштољу.

Ма дај.

Кукавице.

Кукавице на квадрат.

Кукавице у животу и сваком смислу. Убити се јесте лако. Али кукавице кад-тад чека све што су имали. Лоши људи и о њима више ни А.

Враћамо се на почетак – ПРЕБРОДЕ се први животни шамари, али дођу они јачи које живот отклони, јер неко мора. Околина ће бити пуста, ми нећемо ако се пустимо.

ми жене.

Није намерно мало ми.

*Сценариста