Даровити тркачи на скијама

Златибор – На недавном Светском првенству у нордијском скијању одржаном у Словенији, млади Златиборци су представљали Србију. Државну заставу је на отварању носила најбоља златиборска смучарка Ања Илић, а надметало се још четворо скијаша Смучарског клуба „Звезда” са Златибора: Ана Јеремић, Андреа Марковић, Ђорђе Пауновић и Тарик Аслани, као и Милош Милосављевић, члан Скијашког клуба „Златибор”.

У ова два златиборска клуба не крију понос што њихови такмичари представљају Србију на светском првенству. Омогућили су им одличне услове за тренинге и такмичења (у Тић Пољу и на Торнику), а међу члановима су већином млади перспективни скијаши.

– Надам се да ће ти млађи кренути мојим стопама. Ми живимо на Златибору где се традиција скијашког трчања поштује, ово је спорт који код нас има и прошлост и будућност – изјавила је за локалне медије Ања Илић.

А тачно пре пола века, марта 1973, о дугој традицији народног скијања на Златибору, репортажу под насловом „Кад Илија скује смучке” објавила је „Илустрована Политика”. Како се истиче у тексту, у селу Рудине од давних година праве се скије у радионицама ковача и столара, јер је старо и младо умело да скија. Рудињани су тада побеђивали на свим републичким првенствима, а село је имало око 500 житеља у 94 куће.

Кад падне снег, наведено је у репортажи, Рудине су одсечене од света. Тада сељани стављају смучке на ноге за оно посла који зими обављају ван куће. Истим „превозним средством” ђаци су стизали до школе у 10 километара удаљеној Чајетини. Међу њима су били тада деветогодишњи Гвозден Кутлешић и мало старији Миливоје Рњаковић, најбољи српски смучари у пионирској конкуренцији. А тренинг им је само кад на скијама иду у школу.

Репортер Данило Ружић, који је на санкама отишао у Рудине да упозна тајне златиборског скијашког умећа, посетио је кућу Милије Глишовића. Тамо је дознао да смучке многима прави домаћинов син Илија Глишовић, сеоски ковач, сениорски првак Србије у трчању на 15 и 30 километара (Илијин брат Драган је вицешампион). Прве смучке у селу направио је Милија још 1929, када је његов деда Антоније презимио у планини са овцама па је унук морао да му носи храну од куће. Често је пропадао у дубок снег, док се није досетио да одвали две летве с тарабе и веже их за ноге.

– После смо кували дрво, савијали врхове, правили окове од лима за везивање – објаснио је Милија новинару „Илустроване Политике”, сећајући се да су Рудињани још 1949. побеђивали у Србији: Драго Јеремић је био првак, друго место Милија је делио с Јанићијем Јеремићем, а треће је заузео Добривоје Јевђевић.

Осветлали образ традицији

 Нико, наравно, није очекивао висок пласман златиборских смучара у Словенији. На Светском првенству у нордијском скијању постигли су колико се могло: Ања Илић (олимпијка, најбоља на Балкану, завршила факултет, активна у туризму) била је 72. у трци на 10 километара у дисциплини дистанца, Ана Јеремић 91. у спринту и 24. у квалификацијама дистанце, Андреа Марковић 97. у спринту и 35. у дистанци, Милош Милосављевић 21. у квалификацијама дистанце, Ђорђе Пауновић 123. у спринту и 56. у дистанци, Тарик Аслани 69. у дистанци. Тим наступом, као и победама на домаћим такмичењима, оправдали су вредност безмало век дуге традиције скијашког трчања на Златибору.