Мало више од седам

Све је почело од старих седам чуда света. А овог лета, тачније 7. 7. 2007. у Лисабону је проглашено нових седам чуда. Постављам питање – ако су светска чуда у тој једној категорији између архитектуре и вајарства, ти колоси – колосалне скулптуре и грађевине, како то да се о њиховим ауторима не говори ништа. Не помињу се њихова имена, што је неправда према уметницима.

Идеја светских чуда. Ако се већ поставља питање седам чуда ранијег датума и седам нешто новијег датума, да ли би било добро да се поред њих узму у обзир и друга достигнућа која имају предзнак чуда? Као магија, као нешто што се догађало, што је протицало кроз време, могло је да се деси, забележено је, истражено је, потврђено.

Треба обрадити идеју, појединачно, светских чуда. Астрономија. Ту су могућа светска чуда. Од оног да смо били хелиоцентрични, па земљоцентрични, па до овог да смо честица. Седам чуда у математици. Седам чуда у медицини, у лековима, у оној првој операцији срца, др Бернара кога сам насликала на "Двадесетом веку". Седам чуда хемије, физике, технологије. Књижевност. Велики романи. И то су нека чуда. Мислим да би нам било лакше кад бисмо направили спискове ванредних људских могућности које су се десиле. Овако је то све врста неправде према људима који нису вајали или умели да направе кућу, али су нешто друго умели.

Рецимо, Стивен Хокинг који је замислио црну рупу, и ја која сам направила седам пројеката црних рупа служећи се тиме што сам сматрала да су уметници увек ти који су све видели и не знајући шта су видели. Бирала сам црне флеке на сликама и добила облике могућих црних рупа. Ових дана прочитам да је нађена једна округла црна рупа, јер су досад биле неке у облику осмица, а ја тврдим да има још облика. Ако је Стивен Хокинг тврдио да постоје црне рупе, без могућности да их види, виђење је дошло касније са Хаблом, са јаким машинама, зар то није равно чуду из тог малог тела, бескрајно болесног, које је чак и лебдело, са тим лицем пуним бескрајног бола, које је заправо можда кажњено због тога што све може да погоди суштину света. Сурова је истина да је неком дато све и одузето све у исто време. Он је лебдео у једном авиону, у бестежинском стању и сликали су га док је лебдео, а придржавале су га две девојке које су изгледале као два анђела. И његово лице је било срећно јер није био везан за колица. Рекла сам да би то могла да буде идеја за једну моју слику, али нисам смела да га насликам, мислим да нећу ни смети јер сматрам да се сликањем призива нешто, а нисам смела себи да призовем његову судбину.

Дакле, треба поставити питање. Све мора да се узме у обзир. Зашто би само грађевине имале приоритет. Па и питање религије би могло да се претресе у том смислу, да се извуче суштина различитих религија, суштина истог у различитим религијама. Нико се тога није подухватио.

Да ли је васкрсење Христово једно од религијских чуда? Ко је још направио неко чудо? Можда друге религије имају друго чудо, чудо левитације, нирване... Шта је све могуће, шта је све било могуће и шта је урађено.

Кад би се направио попис људских достигнућа која јесу сјајна, оптимистичка, без обзира на то како су се догађала, случајно, у сну, кроз науку, игром великих напора, кад би се направио збир који је читљив, који се може слушати, који би могао и у школама да буде посебна група предмета, али збирно – не да онај који говори о хемији искључиво говори о њој, не да све буде подељено и уситњено, него да се све сабере у једно, у збир квалитета, да се постави велико питање, глобално, мислим да би то било спасоносно за унезверени тренутак човечанства, јер стално постављамо питање да ли човечанство напредује.