Може ли Партизан да победи код куће

Фудбалери Партизана вечерас (18.30 часова) дочекују Колубару. По томе чије име колико звечи – све је јасно. Међутим, ове године „црно-бели” су одиграли три утакмице на свом стадиону и ниједну једину нису добили!? Прво је Младост из Новог Сада начинила чудо невиђено савладавши их чак са 4:0, онда им је Шериф из Тираспоља залупио врата Уефине Лиге конференција нокаутиравши их с 3:1, а потом је и крагујевачки Раднички отишао презадовољан из Хумске, јер је одиграо 1:1.

Шта против Лазаревчана може да учини нови адут „црно-белих” – тренер Игор Дуљај? На велику сцену у новој улози је крочио ни мање ни више, него у „вечитом дербију”. Није прекинуо Партизанове неуспехе (изгубио је од Црвене звезде с 1:0), али је његов тим у другом полувремену био бољи не само од самог себе из првог дела меча, него и од комшије. И то је оно на чему нови командир „црно-беле чете” зида оптимизам.

Као што је обичај за оне на тој дужности и он је уочи сусрета с Колубаром рекао, уз уобичајено уважавање противника, да ипак исход зависи од његовог тима, задатак је, разуме се, победа, да је за њу, а и за оне наредне, неопходно јединство оних на терену и оних на трибинама, којих што више то боље...

Дуљај вечерас не може да рачуна на Гомеса, искљученог против „вечитог ривала”, и Марковића и Баждара због жутих картона. Голгетера би требало да замени Павловић, а упражњено место у одбрани да заузме Илић. Али, Колубара је супарник против кога и не би требало да буде пресудно ко је у тиму. Увек је најважније како цео састав игра, а од овог дуела, па надаље улог је друго место, у преводу квалификације за Лигу шампиона.

Кад су се слегли утисци из комшилука тренер је рекао да су његови играчи у тај двобој ушли стегнути. То даље није објашњавао, али је логично да је притисак због лоших резултата натоварио то бреме, мада, и да је све ишло глатко то не би очврснуло њихов корак. Нашим тимовима ништа није лакше ни када губе, ни када побеђују.

Партизанов, и не само његов, рецепт за успех је једноставан: силовито од самог почетка док противник не буде разбијен. У случају „црно-белих” још је важније да не буду, ублажено речено, наивни, јер су готово на свакој утакмици частили ривала – некад скупоценијим поклоном, некад јевтинијим. А Колубара, која се бори да уђе у друштво у коме се не брине за опстанак у лиги, умела је у Хумској и да намучи домаћина.