Петак, 17.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

За Грузију су, изгледа, дошли „црни дани”

ЕУ и САД критикују усвојени закон о страним агентима, опозиционари се туку у скупштини и на улицама Тбилисија, а Руси подсећају да је „руски закон” заправо преписан амерички из 1938. године
 За Грузију су, изгледа, дошли „црни дани”
Под америчком, украјинском и грузијском заставом: демонстранти у Тбилисију (Фото: Бета-АП)

Насилне демонстрације у Тбилисију америчка амбасада је описала као „црне дане” за демократију у Грузији, а један од бивших грузијских министара рекао је да су то заправо „црни дани” у тридесетогодишњој историји америчко-грузијских односа. Поменути грузијски политичар и редитељ Георгиј Хаиндрава цео догађај и коментар Амбасаде САД у Грузији оценио je као покушај америчких представника да изазову масовне нереде у Тбилисију. Грузијска опозиција, која се приликом усвајања закона о страним агентима у скупштини и физички обрачунавала с неистомишљеницима, сматра да су „црни дани” наступили због Русије.

Проблем је настао кад је у првом читању грузијска скупштина усвојила закон о транспарентности страног утицаја, којим је предвиђена регистрација непрофитних правних лица и медија као страних агената уколико њихов прилив средстава из иностранства превазилази 20 одсто. Стварање регистра агената страног утицаја, дакле оних који раде за страни новац, критиковала је и ЕУ, тврдећи да се њиме крше препоруке да Грузија постане кандидат за чланство, а закон тек треба да буде послат Венецијанској комисији при Савету Европе. ЕУ каже да су чланови закона у супротности с најмање две од 12 препорука. За избегавање регистровања предвиђене су казне од 9.000 долара. Због закона је амбасада САД изразила сумњу и у посвећеност грузијских власти евроатлантским интеграцијама, и то зато што је закон конципиран тако да се бори против страног утицаја – али само руског.

Одговор на питање какве везе у овој причи има Русија и зашто је ово „проруски закон”, садржан је у чињеници да исти закон постоји и тамо. Али, посланици који су гласали за њега, уосталом као и руски званичници у време кад је потврђен у Русији, подсећају да истоветан закон постоји у САД и да је на снази још од 1938. године. Портпаролка руске спољне дипломатије Марија Захарова нашалила се на рачун шефа европске дипломатије Ђузепа Бореља, који је рекао да је усвајање овог закона лош развој ситуације у Грузији, написавши на телеграм каналу да је сада јасно зашто САД нису у ЕУ.

Постоји велика вероватноћа да ће протести, који су се у уторак увече претворили у сукобе демонстраната са специјалним снагама, бити настављени. Странка Михаила Сакашвилија, који је у затвору, најављује протесте у Тбилисију након покушаја упада у парламент.

Опозиција тврди да су извршена бројна хапшења учесника скупа, међу којима и политичара. Бивши лидер опозиционог Уједињеног националног покрета Ника Мелија најавио је окупљање на Aвенији Руставели (где се налази зграда скупштине) „све док цела авенија не постане грузијска, а не руска”. Остварење победе коју очекује Мелија, по свему судећи, било би насилно, како је било и у уторак. Покушај уласка у парламент праћен је гађањем полицајаца опремљених за разбијање демонстрација. Демонстранти су бацали камење и Молотовљеве коктеле, а специјалне снаге сузавац, уз коришћење водених топова.

Председница Саломе Зурабишвили, која у том тренутку боравила у Њујорку, још раније је најавила да ће ставити вето на закон, а Стејт департмент је саопштио да би одговорни за сузбијање протеста у Грузији могли да потпадну под санкције САД. Грузијско Министарство полиције позивало је на уздржавање од изазивања нереда, а у вечерњим сатима се огласила и војска демантујући да су неке јединице одбиле послушност и издвојиле се из редовног састава. Медији су јавили да су демонстранти гађали јајима омбудсмана Левана Јоселијана, који је присуствовао скупу како би надгледао поштовање права на одржавање демонстрација.

Нова америчка амбасадорка Робин Даниган стигла је у Тбилиси у фебруару и одмах почела да упозорава да нема никакве потребе за усвајањем новог закона, јер је „страна помоћ у Грузији и сада потпуно транспарентна”. Даниган је с места заменице помоћника секретара за централну и источну Европу у Одељењу за европске и евроазијске послове Стејт департмента именована за амбасадорку и годинама је као стручњак за енергетику радила на ометању изградње и пуштања у рад „Северног тока 2”. Већ приликом њеног именовања медији су најављивали да Грузију чека тежак период, јер ће она покушати да Грузију, која се за сада држи по страни у украјинском рату, врати на колосек пуне контроле САД.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.