Затвореници као крунски сведоци

Окривљени може да лаже и измишља, да признаје, пориче или да ћути. Његово је законско право да се брани како хоће. Сведок, међутим, мора да говори истину. Давање лажног исказа је кривично дело, мада у пракси нема много оних који су одговарали због тога.

„Заклињем се својом чашћу да ћу о свему што будем питан говорити само истину и да ништа од онога што ми је познато нећу прећутати.” Ова заклетва прочитана је у среду тројици сведока који се сматрају кључним у процесу против оптужених за убиство Славка Ћурувије.

Судија увек саопштава сведоку да није дужан да одговара на одређена питања – ако је вероватно да би тиме изложио себе или чланове породице тешкој срамоти, знатној материјалној штети или кривичном гоњењу. Тако је било и овог пута, на главном претресу који је отворио Апелациони суд у Београду како би разјаснио чињенице испитивањем сведока који се сматрају кључним. Милорад Улемек је прихватио текст заклетве и одговорио на нека питања, Александар Симовић је ускратио одговоре, а Милош Симовић је одбио полагање заклетве.

Сведок може да одбије да одговара на нека питања, а ретки су случајеви да одбије полагање заклетве. Симовић је заједно Улемеком и својим братом Александром доведен у судницу из затвора у Пожаревцу, где сва тројица издржавају вишедеценијске казне због убиства премијера Ђинђића.

„Нема потребе да полажем заклетву. Нећу одговарати на питања. Не сећам се шта сам раније рекао и не остајем при ранијим исказима. Не бих излагао себе непријатностима и кривици”, казао је Симовић. Могло би се рећи да је одбио да сведочи, а заправо је искористио законско право да не одговара на питања.

У Законику о кривичном поступку (ЗКП) се наводи: „Одбијање и разлози одбијања сведока да положи заклетву унеће се у записник.” Ако сведок без законског разлога одбије да сведочи, суд га може казнити новчано до 150.000 динара, а ако и после тога одбије, може га још једном санкционисати истом казном, прописано је ЗКП-ом. Суд ће у овом случају вероватно оценити да нема места кажњавању, иако је ускраћен за очекиване информације о сазнањима сведока у вези са убиством.

Одбрана и оптужени са једне стране, а оптужба са друге – различито су коментарисали овакав епилог са наводно крунским сведоцима. Отворено је питање да ли су њихови ранији искази из истраге заиста кључни за утврђивање истине о убиству Ћурувије. Јер, Улемек је раније изјавио да му је Марковић рекао – да су „ови Радоњини, што су убили Ћурувију”, задужени за подршку ЈСО приликом неког хапшења које је требало да се обави. Браћа Симовић су у истрази потврдили такво сведочење, а сва тројица су, према тврдњама адвоката оптужених, исказе дали под притиском и са неким обећањима у вези са статусом у затвору.

Оптужени Ратко Ромић навео је у среду пред судом да постоје извештаји БИА, МУП-а и Управе за извршење кривичних санкција који говоре о томе да оптужени у овом процесу нису упућивали никакве претње сведоцима и њиховим породицама. Адвокат Владимир Маринков, који брани Радомира Марковића, тражио је да се искази ових сведока из истраге издвоје из списа предмета, тврдећи да су прибављени на незаконит начин. Наиме, сведоци су своје исказе у истрази дали у просторијама затвора, без присуства њихових адвоката.

„Они су трпели притисак од оних од којих зависе у затвору. На прошлом суђењу је током њиховог сведочења био присутан начелник из затвора у коме издржавају казну и на снимцима можете да видите како су звучали њихови искази. Неко је покушао да их изманипулише”, казала је судском већу адвокатица Зора Добричанин Никодиновић. Она брани оптужене Милана Радоњића и Ратка Ромића.

Бранилац одбеглог Мирослава Курака, адвокат Стеван Протић, изјавио је пред судом да је притисак на Улемека и Симовиће вршио начелник посебног одељења у „Забели” који је био члан комисије за истраживање убиства Ћурувије.

Адвокат Слободан Ружић, који заступа чланове породице Славка Ћурувије, рекао је новинарима испред суда да су искази сведока дати у „Забели” – законити, јер је тужилац поступао по наредби тадашњег истражног судије, а сведоци су пре давања исказа добили сва законска упозорења.

Да ли има довољно доказа за утврђивање истине о убиству Ћурувије – оцениће суд. Утисак новинара је да ће целовита истина остати у магли а суд ће, четврт века после злочина, само утврдити да ли има доказа да су убиство организовали и извршили они који су оптужени. Браниоци су нагласили да не постоји ниједан доказ из којег произилази да је Курак пуцао у Ћурувију, а да је Ромић ударио Бранку Прпу у главу 11. априла 1999. у хаустору у Светогорској улици.