Нормализација односа Ријада и Техерана

Обазриво очекивана, али ипак изненађујућа нормализација односа Саудијске Арабије и Ирана најављује јачање безбедности Залива и ново озбиљно преобликовање Блиског истока.

Дипломатски споразум остварен је уз посредовање кинеског председника Си Ђинпинга и несумњиво је значајан дипломатски успех Пекинга, где су делегације две земље тајно разговарале од 6. до 10. марта. Предводили су их високи функционери савета за националне безбедности.

Водећи кинески дипломата Ванг Ји договор је описао као победу дијалога и мира. Шефови дипломатија Ирана и Саудијске Арабије веома позитивно говоре о нормализацији коју су поздравиле земље Залива, као и Египат, Ирак и Турска.

Вашингтон је био упознат са контактима и подржао је процес, иако сигурно није задовољан евидентним растом кинеског утицаја на Блиском истоку у време када је амерички у паду.

Уз захвалност ранијим посредничким напорима Ирака и Омана, отварање амбасада је после седам година паузе предвиђено за највише два месеца, као и активирање безбедносних и економских споразума потписаних пре две деценије.

Ријад је односе прекинуо 2016. после напада на његову амбасаду у Техерану изазваног погубљењем једног угледног шиитског свештеника у Краљевини. Иран је све време оптуживан да подржава разне шиитске групе по региону, као и за напад на саудијска нафтна постројења 2019. Иран је све демантовао.

Пекинг је најавио да ће бити домаћин и спонзор завршних разговора током којих треба да се потпише споразум о пуној нормализацији односа два највећа регионална ривала.

Судијска Арабија је лидер света сунитског ислама, и Исламска република је бастион његовог шиитског огранка, а две теократске државе се сем религиозног сукоба налазе на различитим странама разних регионалних сукоба: од Јемена до Сирије и Либана.

Напори за примирје у седмогодишњем рату у Јемену добијају нов снажан импулс после договора две стране које су главни актери конфликта: Ријада, који је у Јемен упутио трупе, и Техерана, који стоји иза шиитске милиције Хутија.

Нормализација односа директно ће утицати на развој ситуација на тим фронтовима, и очекивано је да ће Саудијска Арабија ускоро обновити дипломатске везе и са режимом у Дамаску, коме је Иран највећи савезник.

Посебно ће бити важно фактичко раскидање неформалног савезништва Саудијске Арабије и Израела, две земље које Иран проглашавају за највећу претњу регионалном миру и заједнички се противе обнови иранског нуклеарног споразума на коме ради америчка администрација. Израел сада остаје усамљен.

Израелски премијер Бенјамин Нетанијаху оштро је критиковао споразум, док је лидер опозиције Јаир Лапид изјавио да то представља „потпуни и опасан неуспех спољне политике израелске владе”.

Јасно је да је Ријаду приближавање Техерану важније од блискости са Тел Авивом, а то је могло да се наслути и 2020. када се Саудијци, упркос сигнала приближавања, нису придружили Емиратима и Бахреину у успостављању дипломатских односа са Израелом. Удаљавању свакако доприноси и талас насиља против Палестинаца на окупираној Западној обали.

Ирану договор са једним од најближих арапских савезника Сједињених Држава омогућава да прошири просторе изолације, па колико је ово ударац Нетанијахуу, толико је значајан дипломатски успех председника Ебрахима Раисија. Контроверзни саудијски престолонаследник Мохамед бин Салман потврђује имиџ реформатора на коме амбициозно ради.

Домете споразума не треба прецењивати јер њиме нису преко ноћи пребрисане дубоке идеолошке, политичке, па и верске разлике, али његов значај је у томе да се уклања једно од потенцијално највећих жаришта кризе на Блиском истоку, који ће тек морати да одговори на нову ситуацију.

На глобалном плану, успех кинеске дипломатије на терену који Американци сматрају својим – сем Ирана – сигнал је да ће се ривалство Вашингтона и Пекинга додатно заоштрити.