Птичји грип се шири Европом

Најтежи до сада регистровани талас ширења високо патогеног птичјег грипа у Европи забележен је у протеклих годину дана јер је у зараженим узгајалиштима уништено око 50 милиона живине. На срећу у Србији је ситуација стабилна и није забележена на већим газдинствима, као ни на комерцијалним фармама на којима се узгаја живина.

У Љубљани случај и у зоолошком врту

У Словенији високопатогена птичја инфлуенца подтипа Х5Н1 потврђена је тестовима код 23 угинула грбава лабуда који су пронађени, на истој локацији, у општини Лендава. Онда је у фебруару потврђен у општинама Апаче, Ленарт, Птуј, Света Тројица у Словенским горицама, Пиран и Изола. На срећу, после угинулог црног лабуда у зоолошком врту у Љубљани у фебруару остале птице нису биле заражене. Онда су предузете хитне мере за спречавање ширења болести у Церкљу на фарми са око 1.000 кока носиља због појаве птичјег грипа. Иначе, птичји грип се у Словенији појавио убрзо након избијања на фарми кокошака носиља у суседној Аустрији у близини границе.

У Мађарској почео одстрел

На југоистоку Мађарске вирус је откривен на фарми гусака у округу Бекеш. Управа за безбедност хране те земље у том округу дијагностификовала је Х5Н1 на фарми на којој се узгаја 7.400 гусака. Болесне птице пронађене су и у округу Комаром-Естергом. Одстрел животиња је већ почео.

У Паризу прешао на лисице

Забринутост код стручњака је све више присутна јер је вирус почео да се шири на сисаре.

Североисточно од Париза птичји грип се појавио међу црвеним лисицама. У резервату природе пронађене су три мртве лисице у близини где су пронађени угинули галебови. У резервату је ухваћена једна лисица која је тестирана и код ње је пронађен сој Х5Н1.

Симптоми на које треба обратити пажњу

Узгајивачи живине и птица треба да обрате пажњу на појаву неких знакова птичјег грипа и у случају да их примете одмах да обавесте ветеринара. Међу знаковима су смањена потрошња хране и воде за више од 20 одсто, повећање дневне смртности за више од три пута од очекивано, и појава клиничких знакова (равнодушност, наборано перје, смањен или необичан звук, кијање, течна и зелена или бело обојена столица...). Истовремено, треба обратити пажњу и на појаву могућих нервних поремећаја (на пример, дрхтање и увртање главе и врата), неактивност животиња или постморталне промене које указују на птичји грип.

Тешко се преноси на људе

Ако је особа изложена великој количини патогена може и она да се зарази. То се углавном дешава на великим фармама где се болест појавила код живине. До данас се у свету разболело око 1.000 људи, а смртност је око 50 одсто.

Како се преноси

Птичји грип се међу птицама преноси капљичним путем, међусобним контактом, њиховим излучевинама и зараженом храном. Важно је спречити ширење инфекција на друге, посебно осетљивије врсте птица. Код људи је пренос могућ и преко обуће и опреме која је била у контакту са зараженим материјалом. Зато се око жаришта заразе одређује граница зараженог простора у полупречнику од три километара најмање, а угроженог подручја од десет километара.