Лајчакова посета као припрема за Охрид

Председник скупштинског одбора за КиМ Милован Дрецун рекао је да најављена посета специјалног представника ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослава Лајчака Београду и Приштини, може да означава неку припрему за наставак преговора у Охриду, 18. марта, али да је прво питање решење проблема око формирања Заједнице српских општина на КиМ.

„Речено је да Лајчак треба да покуша да приближи ставове Београда и Приштине, посебно везано за ЗСО. Дакле, ако се ради о припреми новог трилатералног састанка, онда прво мора да се реши ЗСО”, рекао је Дрецун за Танјуг.

Он је навео да је изјава Лајчака да у овом тренутку ЗСО није предмет преговора контрадикторна и чудна, јер, како је рекао, ако ЗСО није предмет, онда није јасно око чега треба да се преговара.

Ако Лајчак жели напредак, додаје Дрецун, а Курти одмах за њим каже да неће да формира ЗСО и то је дефинитивно, није јасно какав је напредак остварен, јер за напредак у преговорима Београда и Приштине, како каже, првенствено мора да се договори формирање ЗСО.

„Формирање ЗСО па даље, Курти би хтео и видим да је охрабрен сада, неко га охрабрује са запада очигледно, сада већ прича да он неће одустати од тзв. међусобног признања, да неће формирати Заједницу. Он каже да је тзв. Уставни суд рекао да то не може да се формира, да ће тзв. Косово ући у Савет Европе јер тамо имају већину”, истиче Дрецун.

На питање да ли мисли да ће нешто бити потписано на предстојећем састанку у Охриду, Дрецун каже да таква шанса постоји, али да очигледно нема воље на страни Приштине, водећих западних држава, а да можда код Американаца постоји мала нијанаса о корацима које би да остваре, али не у коначном циљу.

Дрецун додаје да је из тих поступака јасно да се заиста све то усмерава против интереса Београда и да Лајчаку треба поставити питање о каквом напретку говори и, како је рекао, који је напредак постигао.

„Односно, како је могуће постићи било какав споразум, ако је у основи тог споразума канцер, а канцер су оне одредбе које говоре да лажно Косово треба да третирамо као међународно правни субјекат и да им омогућимо чланство у УН. Ту нема договора, може договор да се постигне о другим одредбама, ако би постојала воља код Приштине”, казао је Дрецун.

Он је додао да је став Србије потпуно јасан и да је председник Александар Вучић направио изузетно политички мудар потез на прошлом самиту у Бриселу.

„Нема никаквог призања и чланства у УН, ако ви можете сами, у реду. Ишингер је рекао да се пут Косова ка НАТО-у одвија по некаквој већ одређеној агенди. Они су изгледа одредили кораке и време, али ја не знам сада како мисле да остваре апликацију, евентуално чланство, без решеног политичког и етничког проблема које тзв. Косово евидентно има, а то су кључни услови за чланстово у НАТО”, рекао је Дрецун.

Коментаришући састанке шефа дипломатије Грчке са председницом тзв. Косова Вјосом Османи и премијером тзв. Косова Аљбином Куртијем, Дрецун је рекао да се прате могуће промене у ставовима пет земаља чланица НАТО које нису признале лажну државу Косово, као и да Влада Србије и председник Вучић предузимају одређене активности у том смислу.

„Грчка је више пута поновила да неће мењати став о непризнавању Косова, али ће се понашати практично и по питању визне либерализаиције и по питању нормализације односа, и по неким другим питањима, јер сматрају да би договор између Београда и Приштине био најбоље решење. А ако се реши договором коначни статус, онда ће се видети какво ће бити понашање Грчке и ових осталих земаља”, оценио је Дрецун.