Енергетика ће имати кључну улогу у будућим улагањима у Србији

Стране инвеститоре у Србију привлачи неколико фактора, као што су конкурентност на тржишту рада, инфраструктура, али и енергетика по питању цена и стабилности, изјавио је данас извршни директор Савета страних инвеститора Александар Љубић и оценио да ће то бити кључни фактор у будућности.

 „Страни инвеститори воле предвидљиво окружење, то је оно што они траже, да буду упознати са тржиштем, како да се понашају и самим тиме предвидљиво окружење. Политичка стабилност је такође оно што они очекују”, рекао је Љубић на форуму „Европа се враћа кући, да ли је то прилика за Србију? Он је додао да Србија сву своју пословну трговину ради искључиво са ЕУ, као и да за Србију не постоји други пут, односно нема алтернативе.

„Пословање са Европском унијом и приближавање је нешто што је у овом тренутку преко потребно потребно овој земљи, ради те стабилности”, оценио је Љубић.

Што се тиче усклађивања Србије са спољном политиком ЕУ, које би подразумевало и увођење санкција Русији, истраживач аналитичког центра „Д Хенри Сосајати” Хелена Иванов представила је истраживање јавног мњења које говори да би таква одлука била непопуларна у Србији.

 „Јавно мњење је веома опредељено за Русију. Питали смо да ли су за увођење санкција и под којим околностима би размотрили да своје мишљење промене - а резултати кажу 87,7 одсто испитаних каже „не” увођењу санкција ако би то значило да ЕУ убрза приступ Србији, 87,5 одсто такође каже „не” и ако би Запад обећао да ће дати сукцесивну финансијску помоћ, њих 74,3 одсто рекло је „не” и ако Запад обећа да ће престати да притиска Србију да призна Косово као независно”, рекла је Иванов.

Она је, што се тиче инвестиција, рекла да се ЕУ налази у тешкој позицији, јер даје новац земљи која на тај начин није усаглашена са спољном политиком уније, али и да сама ЕУ нема пуно избора. „Прекид односа са Србијом врло лако у овој геополитичкој ситуацији може да подразумева и окретање Србије од ЕУ ка Русији и Кини, а таква ствар из перспективе ЕУ би била проблематична - јер је то дестабилизација целог Западног Балкана.

Није тајна да Србија има утицаја у Босни и Херцеговини, Црној Гори, на Косову”, рекла је Иванов. Директор Иницијативе „Дигитална Србија” Небојша Бјелотомић рекао је да је, када се говори о Ај-Ти сектору, кључна ствар то што се у Србији створила одређена критична маса људи, и да се сада у Ај-Ти сектору налази приближно 100.000 људи, од чега је, како је рекао, 50-ак хиљада програмера.

 „Оно што је такође јако битно није само више пропусност у образовној средини која је битна за повећање броја људи у Ај-Ти-ју. Ја сам ишао код физиотерапеута који се припрема да постане „Дев Оп” - то је јадан од захтевнијих смерова и Ај-Ти-ју”, рекао је Бјелотомић. Он је додао да је јако битно да људи препознају шансу за себе, а да наш образовни систем даје јако добру основу.

У неформалним цифрама, рекао је Бјелотомић, говоримо о између 7.000 и 8.000 људи који годишње уђу у Ај-Ти-ју и тај тренд постоји последњих четири-пет година. Будућност, сматра он, је у развоју производа кроз стартапове, а стартап екосистем у Србији види као повољан.

 Директор Центра за високе економске студије (ЦЕВЕС) Немања Шормаз рекао је да су они у ЦЕВЕС-у развили тезу да Србија има неколико пословних окружења - једно је страно, друго је за државна-јавна предузећа, а треће пословно окружење је за мала и средња предузећа.

„Што се тиче директних страних инвестиција, оне несумњиво у Србији имају повољно пословно окружење. Очекује се у 2023. години пад, а то је пре свега и због подизања каматних стопа и генерално ће бити слабији обим инвестиционе активности у Европи, па и у Србији ове године”, рекао је Шормаз.

Што се тиче привлачења инвеститора, он је рекао да је претпоставка да страни инвеститори долазе овде јер су радна снага и енергенти, не само јефтинијји него су и субвенционисани. „Међутим, ту има још пар ствари - реч коју често чујемо је политичка воља, политичка решеност која овде постоји од самог врха па све до терена, до људи који то спроводе. Стране компаније су задовољне сарадњом са имплементационом агенцијом”, рекао је Шормаз. Он је додао да је још једна важна ствар за стране инвеститоре успешност прилагођавања различитим системима као што је то случај са дуалним образовањем и том потребом немачких компанија у Србији.

„Чули смо од њих и да им субвенције нису битне само због смањења трошкова, већ и као гаранција државе да ће бити озбиљан и поуздан партнер”, оценио је Шормаз. Професор Економског факултета у Београду Предраг Бјелић рекао је да Србија највише трговински сарађује са ЕУ и да одатле долази највише инвестиција иако се, како је рекао, у последње време кинеске инвестиције увећавају.

 „Ако посматрамо само инвестиције, не можемо да проценимо утицај кинеских инвестиција, јер већина тих инвестиција долази кроз кинеске државне кредите. Новитет је да тај кинески приватни сектор крене у експанзију, и тада можемо говорити о новој улози Кине у светској економији, али већина и даље долази из европских средстава”, рекао је Бјелић.

 Он је додао да Србија има најповољнији режим са ЕУ, као и да је чланица веома важног Споразума о евромедитеранским правилима порекла сировина, што значи да је српска сировина једнака европској. „Ми ако узмемо сировине из БиХ или Северне Македоније, ми то можемо да представимо као сировину са домаћим пореклом, што нам додатно отвара врата ка тржишту ЕУ”, закључио је Бјелић, преноси Танјуг.