Битка за Пацифик – спрема се англоамеричка флота против Кине

Прво су формирале нови одбрамбени савез, а сад Америка, Аустралија и Велика Британија откривају појединости споразума и потврђују да ће створити заједничку флоту подморница у Индопацифику да би сузбиле кинески утицај у том делу света.

Шеф Беле куће Џозеф Бајден, аустралијски премијер Ентони Албанезе и први човек британске владе Риши Сунак у понедељак су у Сан Дијегу потврдили да ће креирати заједничку флоту подморница на нуклеарни погон, преноси Си-Ен-Ен. Споразум подразумева да ће Вашингтон и Лондон помоћи Аустралији, ненуклеарној сили, да набави подморнице с нуклеарним горивом. То је у складу с договором из 2021, кад су три земље основале одбрамбени савез Аукус да би ојачале присуство у Југоисточној Азији. Иако ниједан од лидера ових држава није тада апострофирао Кину, нема сумње да је Аукус усмерен против све већих кинеских амбиција у Пацифику.

На вест из Калифорније Пекинг је упозорио да англоамерички поморски дил „нарушава мир и стабилност и подстиче трку у наоружању”. Док Кина тврди да договор значи нуклеарно наоружавање Аустралије и кршење међународних споразума о непролиферацији нуклеарног наоружања, Америка одговара да то није тачно, јер ће подморнице носити конвенционално наоружање. Канбера објашњава да нема капацитете да нуклеарни материјал који ће добити од Америке и Британије „обогати” до нивоа потребног за нуклеарно оружје.

Како најављују из све три земље, Аустралија неће постати нуклеарна сила јер неће добити нуклеарно наоружање, али ће први пут имати подморнице на нуклеарни погон, које су боље од подморница на дизел. За почетак, Канбера ће купити три подморнице од САД. Касније може да наручи још две. Америка и Британија поделиће с Аустралијом софистицирану технологију која спада у највише државне тајне и која се дели само с најближим савезницима, као што је англосаксонски свет. Предвиђа се да ће прве подморнице направљене у Вирџинији стићи у Аустралију у следећој деценији.

После тога би Британија и Аустралија на домаћем тлу покренуле производњу подморница за овај пројекат уз помоћ технологије све три земље. Процењује се да ће Канбера на овај пројекат у наредних 30 година потрошити готово 250 милијарди америчких долара. Албанезијева влада тврди да је то у реду јер ће се и у Аустралији отворити радна места и јер ће аустралијска војска постати неупоредиво јача.

Бајден је из Сан Дијега поручио да је циљ нове флоте да осигура „слободну и отворену” пловидбу Пацификом. С истог места је Сунак оценио да ће споразум повећати стабилност у све нестабилнијем свету, при чему је међу изворима нестабилности навео руски напад на Украјину и кинеско јачање на светској сцени.

Према оцени кинеског „Глобал тајмса”, Канбера би могла да „плати високу цену” јер Аукус служи „само америчкој хегемонији”. Кина је највећи трговински партнер Аустралији, због чега је Канбера дуго вагала одлуку о Аукусу. Контроверзу изазива и то што је ово први пут од 1968. да је искоришћена „рупа” у Уговору о нуклеарној непролиферацији, па је омогућен пренос неексплозивне нуклеарне технологије из нуклеарне у ненуклеарну земљу. Како преноси „Гардијан”, то значи да Међународна агенција за атомску енергију (тело УН за надзор нуклеарног материјала) неће контролисати овај материјал, што би могло да представља опасан преседан.

Аукус се узима као доказ све израженијег кинеско-америчког ривалства и предстојеће „битке” за Пацифик. Тихи океан је место огромних природних богатстава и главних пловних путева у светској трговини. У америчким медијима углавном се процењује да је Бајден добро поступио кад је окупио Аустралију и Британију, јер је неспорно да Кина јача и да покушава да успостави чвршћу контролу у Пацифику. Има и скептика који тврде да ће кинеска војска можда исувише ојачати док нове западне подморнице зароне у следећој декади.

Пекинг има највећу морнарицу на свету, али Вашингтон има моћну флоту подморница и носача авиона. Амерички војни званичници подозревају да се Кина спрема за инвазију на Тајван. И Јапан одустаје од пацифистичке политике и отворено се наоружава, док с Аустралијом, Индијом и САД појачава војну поморску сарадњу и организују маневре у оквиру Квадрилатералног безбедносног дијалога.

Трвења изазива и питање суверенитета у Јужном кинеском мору, где пролази око 60 одсто поморског саобраћаја на планети. Док Пекинг полаже право над готово целим Јужним кинеским морем, Вијетнам, Индонезија, Брунеји и Филипини наводе да кинеске амбиције угрожавају њихове територијалне воде. Постоје спорови и око ненасељених острва, као и због тога што Кина гради вештачка острва, неретко их претварајући у војне базе. Све то користи Вашингтону кад покушава да индопацифичке земље убеди да појачају сарадњу с Америком.