Ратари у ниском старту за пролећну сетву

Панчево – Пољопривредници јужног Баната искористили су лепо време да припреме оранице за пролећну сетву. Завршена је и прва прихрана озиме пшенице, која је у атарима Алибунара, Панчева, Ковачице и Опова засејана на 28.500 хектара, пет хиљада више него претходне године. Иако је током зимских месеци ова култура требало да мирује, због топлог времена, вегетација није прекинута, а анализе Научноистраживачког института „Тамиш” показују да су јесенас обилне падавине испрале нитратни азот, и да га у површинском слоју земљишта има мање него што је уобичајено. То је сигнал ратарима да обрате пажњу на интензивнију прихрану, која је по препоруци требало да буде до 60 килограма чистог азота, односно око 175 килограма амонијум-нитрата по хектару у првој прихрани, док ових дана следи и друга са истим количинама ђубрива.

На овом подручју, примећено је да су високе темпeратуре донеле невоље произвођачима чији засади су под уљаном репицом, јер је поранила и појава штеточина. Зато им се саветује преглед парцела, контрола да ли има репичине пипе и у којој мери. Разлог за бригу и праг штетности је, упозорава струка, ако се од пет прегледаних биљака на једној нађе тај инсект, треба одмах приступити третманима са регистрованим инсектицидима. Падавине и благо смањење температуре у претходном периоду погодовали су биљкама јер су одложили пуно кретање вегетације. Залихе влаге у земљишту тренутно су између 150 и 180 литара по квадратном метру, што је сасвим довољно за ово доба године, а скок температура полако просушује земљиште и омогућава улаз машина у поља.

Према проценама Привредне коморе Србије, пролећна сетва требало би да буде обављена на два милиона хектара и очекује се да највише површина буде под кукурузом, затим сунцокретом и сојом, и шећерном репом. Важан посао за пољопривреднике ће, кажу даље процене, бити скупљи за четвртину због скока цена репроматеријала и ниских цена меркантилне робе на тржишту. Додатно финансијско оптерећење за пољопривреднике је и скупље семе, средства за заштиту и резервни делови, али и високе камате на евентуално узете кредите.

 „Све то ми треба да финансирамо како би квалитетно обавили сетву, а без такве ситуација се само компликује, јер не знамо какви нас метеоролошки услови тек очекују. Прошлогодишња суша од два месеца без капи кише нас је упропастила, а сад треба опет уложити. Добро је у овој ситуацији што је цена ђубрива у паду, а цена горива нема веће осцилације, јер нам следи излазак у њиве. Боље је у оним селима где има задруге. Они нам кредитирају сетву, тако што све набавимо кад нам треба, а после ћемо да видимо како ћемо да дуг намиримо. Када је реч о подстицајима, најава из министарства је да ћемо моћи да рачунамо на иста државна давања, као и лане, од шест хиљада динара по хектару, плус три хиљаде за гориво. Видећемо у ком ће правцу да се крећу цене”, каже, за „Политику” Живица Петков, пољопривредник из Алибунара.