Ађанчићима граде нове куће

Косовска Митровица – Осморо Ађанчића из Бабиног Моста, једног од највећих села у општини Обилић, ускоро ће добити нови кров над главом.

Две породице, браће Игора (47) и Борка (43) после писања „Политике” огрејало је сунце. После десет година, колико траје њихова борба не би ли добили кућу достојну живота, јер сами нису у могућности да је направе, прича је добила епилог.

Десет година су обијали прагове српских и косовских институција, али би се увек нешто испречило. Било да је немарност оних који су задужени да воде рачуна о сваком животу, о свакој српској породици која живи на Косову и Метохији, било да је у питању бирократска процедура, тек наше писање је напокон покренуло све.

Текст који је изашао у нашем листу под насловом „Осморо Ађанчића у мемљивој кући која тоне”, објављен крајем септембра прошле године, нашао се и на столу Канцеларије за Косово и Метохију и председника српске општине Обилић Горана Данчетовића, којем су се Ађанчићи, као првом у реду по хијерархији обратили.

Ађанчићима ће бити изграђене две куће од по 64 квадрата, а претходно ће требати да сруше стару, двоспратну која је на лошим темељима и која је са првим кишама претила да се сруши.

У Канцеларији за Косово и Метохију за „Политику” су казали да је „један од основних приоритета стамбено збрињавање наших људи, нарочито социјално угрожених и вишечланих породица са малом децом. Циљ је да се српском живљу обезбеде бољи услови живота и тако оснажи заједница на простору Косова и Метохије”.

Јелена Стојковић, помоћница директора за инфраструктурне пројекте, каже:

– Задовољство нам је што смо у прилици да породици Ађанчић из Бабиног Моста која има осам чланова, од којих је четворо деце, обезбедимо нови дом. Тада ће моћи да наставе живот у много бољим условима, а малишанима ће бити пружено лепше детињство, са циљем да остану на праговима својих предака. Да граде будућност на овом простору. Канцеларија за Косово и Метохију је определила новчана средства за изградњу њиховог новог дома, а са радовима ће се кренути чим се на терену стекну услови и породица обезбеди рашчишћени плац на коме ћемо моћи да им изградимо нови дом.

Стара кућа се налази на месту где је некада била штала, а други спрат је женидбом млађег Борка, касније дограђен. Спрат је „чардак ни на небу, ни на земљи”, кров је импровизован, љуља се како јачи ветар дуне, дешава се да подигне црепове, као у септембру када смо их посетили.

Од октобра осморо Ађанчића није у тој својој кући, јер је претило да се уруши.

У телефонском разговору за „Политику” каже Игор обрадован као и сви Ађанчићи што ће после деценију Република Србија да има да нови дом, морали су да се иселе.

Супруга Милица (34), ћерка Сара (14), синови Видоје (12) и Саво (девет) у дворишној су кући, ту у Бабином Мосту, код Игоровог брата од стрица.

– Примио нас је брат од стрица, па је и он срећан што ћемо да добијемо нове куће. Борко је са супругом и сином Николом у Грачаници приватно, плаћају кирију. Још онда кад сте били, црепови су попадали, патос у ходнику је почео да пропада, плашили смо се да не пропадне. Речено нам је да од 1. маја креће градња, а да ми пре тога ту стару кућу срушимо и уклонимо шут. То је најмање што ми треба да урадимо – захваљује Игор у име свог брата и осталих чланова фамилије који су у Бабином Мосту вековима. Овде су им живели и преци, а на имању које имају обрађују башту, сеју пшеницу и кукуруз.

– Имао сам предосећај да ће овога пута да нам Србија помогне. Да нас спаси беде и да деци пружимо живот какав заслужују. Да не живе у влази, међу мемљивим зидовима, да не стрепе када ветар дуне или када пљушти. Сви смо срећни, а највише Видоје, којег сам пре пар дана водио у Крагујевац на контролу. Неће више да се буди у соби чији су ћошкови од буђи црни, или мали Никола, братанац, који је после сваке јаче кише био мокар у кревету и бунован бежао напоље – прича Игор, радник Термоелектране „Обилић”, који од рата, од 1999. године, као и сва мушка чељад која су радила у Обилићу, сада ради на терену у Обреновцу.

Видоје, ђак Основне школе „Милан Ракић”, у коју иду и Сара и Саво и брат им од стрица Никола, због влаге и мемле је болестан, има алергију и гушења. Лекари су им рекли да је то од влаге.

Борко, који је инвалид, не ради, прима минимални доходак.

Не раде им ни супруге: Милица је оперисала карцином штитне жлезде, а Боркова жена Дејана је домаћица и гаји деветогодишњег сина Николу. Сада се радост враћа у дом Ађанчића.

Бабин Мост је мултиетничко село, са 160 српских породица које сада живе у гету. Овде су Срби настањени још од 14. века. Село је познато по паприци која се овде гаји и продаје, има основну школу, амбуланту, цркву до које води мост, по којем је село и добило име. Још се овде може чути „Бабин Мос”, како се некад изговарало, без слова „т”.

Црква Покров Пресвете Богородице, саграђена је касније, али верује се да је овде погубљен кнез Лазар, а његово тело касније пренето у Раваницу, где су сахрањени и Милош Обилић, Иван Косанчић, Топлица Милан.

Игор каже на крају телефонског разговора за „Политику”: „Бог и добри људи су нас погледали.”