Два детаља која су решила дерби

Завршио се још један „празник кошарке” – за оне који и даље наивно верују да је „вечити дерби” место где је кошарка у првом плану; или – „меч високог ризика” – за полицајце и људе из обезбеђења који би радо узели боловање кад год се ближе овакве утакмице. Превише дуго се овде љубав према вољеном клубу доказује и мери мржњом према противнику, тако да су и одјеци и овог дербија мање везани за игру, а више за неке друге ствари.

Један страни кошаркаш нам је показао шта све може да понуди дерби: невероватно изгарање, срчаност, потезе вредне дивљења; али и – недостатак васпитања, витештва и елементарног поштовања према ривалу. Француски играч Матијас Лесор, који је у Звезди научио да псује (на српском) а у Партизану да бије (после меча је два пута ударио играча „црвено-белих” Филипа Петрушева), постао је слика и прилика дербија. Не памти се да је иједан странац пре њега толико проникао у „суштину” овог комшијског окршаја, да делује као – „један од нас”!

Тренер Партизана Жељко Обрадовић је одмах после меча укорио Лесора и јавно се извинио Петрушеву, међутим, Звезди то није било довољно (сматра да постоји основ да тужилаштво покрене кривичну пријаву).

Што се тиче утакмице, као и недавно у полуфиналу домаћег купа у Нишу, видели смо два различита полувремена, само што је победник био другачији. Овог пута Партизан је успео да се опорави после 20 поена предности Црвене звезде (44:24, 18. мин), да убедљиво победи (92:81) и сачува прво место на табели регионалне лиге. А бити њен шампион питање је живота и смрти за два највећа српска клуба, јер то значи пласман у Евролигу, више издашних спонзора, више државног новца за свежу крв из иностранства. Можемо само да замислимо шта нас све чека у финалу доигравања, уколико се тамо опет сретну ова два тима (било би чудо да до тога не дође).

За оне који одлазе на кошаркашке утакмице да би видели лепе потезе, на прекјучерашњем дербију највише је показао Звездин Аргентинац Факундо Кампацо, који је нашу репрезентацију малтене сам избацио у четвртфиналу Светског првенства у Кини 2019. Прво полувреме одиграо је за десетку, постигавши 21 поен, уз неколико додавања за ТВ шпице, прегршт продора којима је доводио до очаја „црно-беле”. Међутим, у другом полувремену наивно је добио три личне грешке за осам минута (од 25. до 32) и тако оставио саиграче на цедилу у тренуцима кад се одлучивао победник („црвено-бели” последњих осам минута без њега).

Тако искусан играч као Кампацо требало би да зна да се чува личних грешака у тако важним утакмицама, поготово када његов тим нема на клупи некога ко би могао да га одмени. Да су Недовић и Добрић били спремни, тренер Ивановић вероватно не би толико ризиковао са Кампацом, остављајући га на паркету док је гомилао личне грешке. То је била једна од две кључне ствари за коначан исход дербија.

Друга је био – Лесор! У првом полувремену, кад Партизан није успевао да откључа Звездину одбрану, овај енергични центар је некако проналазио пут до коша. Није то била игра којом би црно-бели могли да се похвале, али је дала резултат. У тренуцима кад нико из толико хваљене спољне линије домаћина није био у стању ни да направи продор ни да постигне кош (очекивало се много више од капитена Пантера), Лесор се намештао као сидраш у ватерполу и некако долазио до обруча. На сваки атрактиван кош „црвено-белих”, узвраћао је рударским поготком, уз много рвања и слободних бацања (само у првих 20 минута погодио 10 из 16 покушаја).

Тако је одржао свој тим на површини у тренуцима кад је противник водио са 20 поена разлике. Тада се чинило да нико други осим њега (и евентуално Ледеја) није у стању да протури лопту кроз обруч.

Таква једна партија, са 27 поена (бацања 15-21) и најбољим индексом успешности, 38 (играч кола у АБА лиги), умрљана је хулиганским атаком на Петрушева, у тренутку кад је означен крај утакмице и када је свима који воле „црно-беле” било само до славља.