Дилеме после позајмице банке Креди Свис од 54 милијарде долара

Ван­ред­на сед­ни­ца Вла­де Швај­цар­ске и кри­зни са­ста­нак Ен­гле­ске бан­ке, на­пе­та уса­гла­ша­ва­ња Фе­де­рал­них ре­зер­ви САД у Ва­шинг­то­ну и дра­ма у Европ­ској цен­трал­ној бан­ци у Франк­фур­ту има­ли су ју­че за­јед­нич­ки по­вод. За све је би­ла ди­ле­ма шта ће да­ље би­ти са свет­ским бан­кар­ским по­рет­ком кад при­ват­на Кре­ди Свис, јед­на од три­де­сет „гло­бал­но си­стем­ски ва­жних ба­на­ка” (по оце­ни аме­рич­ких ре­гу­ла­то­ра), до­ђе у си­ту­а­ци­ју да пре­ко но­ћи – из­ме­ђу сре­де и че­тврт­ка – по­зај­ми 54 ми­ли­јар­де до­ла­ра од На­ци­о­нал­не бан­ке Швај­цар­ске (НБС). И док во­де­ћи су­ве­ре­ни бан­кар­ски ауто­ри­те­ти За­па­да тра­га­ју за, у овом тре­нут­ку, не­из­ве­сним од­го­во­ром, ин­ве­сти­то­ри ши­ром све­та не скри­ва­ју нер­во­зу: где су сле­де­ће „сла­бе ка­ри­ке” гло­бал­ног бан­кар­ског си­сте­ма?

И то на­кон из­не­над­ног ко­лап­са Бан­ке Си­ли­ци­јум­ске до­ли­не и Сиг­на­чер бан­ке у Аме­ри­ци про­шле сед­ми­це и по­то­њег отво­ре­ног од­би­ја­ња На­ци­о­нал­не бан­ке Са­у­диј­ске Ара­би­је да, као нај­ве­ћи ак­ци­о­нар Кре­ди Сви­са, до­да још нов­ца у ка­се ле­ген­дар­не швај­цар­ске бан­ке, осно­ва­не пре 176 го­ди­на. Уза­луд је ју­че вред­ност ак­ци­ја Кре­ди Сви­са ско­чи­ла за чак 40 од­сто (на­кон ве­сти да јој др­жа­ва при­ска­че у по­моћ) – ин­ве­сти­то­ри су на­ста­ви­ли да дра­ма­тич­но оба­ра­ју вред­ност аме­рич­ких ре­ги­о­нал­них ба­на­ка (бо­ни­тет­не аген­ци­је спу­сти­ле су вред­ност ак­ци­ја бан­ке Пр­ва ре­пу­бли­ка из Сан Фран­ци­ска у „сме­ће”), али и да сни­жа­ва­ју фи­нан­сиј­ску вред­ност во­де­ће бан­кар­ске че­твор­ке у САД. Та­ко су ју­че ак­ци­је Џеј Пи Мор­ган осла­би­ле за 4,72 од­сто, док су ак­ци­је Бан­ке Аме­ри­ке па­ле за 0,94 од­сто. Исто­вре­ме­но, ак­ци­је Велс Фар­га из­гу­би­ле су 3,29 од­сто на 38,85 до­ла­ра по ак­ци­ји, док је вред­ност ак­ци­ја Си­ти­гру­па сма­ње­на за 5,44 од­сто.

И док не­во­ље Бан­ке Си­ли­ци­јум­ске до­ли­не, но­си­о­ца не­слав­не ти­ту­ле дру­гог нај­ве­ћег бан­кро­та у САД од 2008, не де­лу­ју као мо­гу­ћи оки­дач но­ве ово­ве­ков­не гло­бал­не бан­кар­ске кри­зе, не­из­ве­сна бу­дућ­ност Кре­ди Сви­са, у да­на­шњем фор­ма­ту, то мо­жда је­сте. Ба­рем пре­ма пр­вим про­це­на­ма аме­рич­ких фи­нан­сиј­ских ме­га­ин­сти­ту­ци­ја, на при­мер Голд­ман Сак­са, Џеј Пи Мор­ган бан­ке и Бле­кро­ка. 

По­ре­ђе­ња ра­ди, Бан­ка Си­ли­ци­јум­ске до­ли­не има­ла је, пре про­шло­не­дељ­ног кра­ха и пре­у­зи­ма­ња од стра­не др­жа­ве, око 209 ми­ли­јар­ди укуп­не ак­ти­ве и око 175,4 ми­ли­јар­де укуп­них де­по­зи­та. А про­шлог ме­се­ца Кре­ди Свис је из­ве­стио да је имо­ви­на ове бан­ке под упра­вља­њем вред­на ско­ро 1,3 би­ли­о­на швај­цар­ских фра­на­ка (око 1,4 би­ли­о­на аме­рич­ких до­ла­ра). Ши­ре сли­ке ра­ди, то је от­при­ли­ке де­сет од­сто вред­но­сти еко­но­ми­је евро­зо­не (14,5 би­ли­о­на евра). Ово вр­то­гла­ве су­ме из­не­те су пре не­го што је бри­тан­ска фир­ма „Прајс Во­тер­ха­ус Ку­перс” ина­че ре­ви­зор по­слов­них књи­га Кре­ди Сви­са, у уто­рак, дан пре од­лу­ке Ри­ја­да, упо­зо­ри­ла на „ма­те­ри­јал­не сла­бо­сти” у при­ка­зи­ва­њу би­лан­сног ста­ња швај­цар­ске бан­ке.

Као што се мо­гло оче­ки­ва­ти, де­по­зи­то­ри Кре­ди Сви­са (ме­ђу њи­ма и грч­ка бр­о­до­вла­снич­ка ели­та) – од­ра­ни­је сум­њи­ча­ви пре­ма тој бан­ци, због број­них ин­тер­них скан­да­ла и не баш са­свим убе­дљи­вих на­ја­ва ње­ног по­слов­ног ре­струк­ту­и­ра­ња – ове сед­ми­це су убр­за­ли по­вла­че­ње свог нов­ца.

Отуд апел Кре­ди Сви­са, упу­ћен у сре­ду пред­ве­че На­ци­о­нал­ној бан­ци и швај­цар­ској ре­гу­ла­тор­ној аген­ци­ји ФИН­МА, да јој ис­ка­жу „јав­ну по­др­шку”. НБС је ју­че ра­но ују­тру вр­ло шту­ро по­ја­сни­ла под ко­јим усло­ви­ма је пре­ма Кре­ди Свис отво­ри­ла кре­дит­ну ли­ни­ју од 54 ми­ли­јар­де до­ла­ра (50 ми­ли­јар­ди швај­цар­ских фра­на­ка). На­кон што је про­шле сед­ми­це Ул­рих Кер­нер, из­вр­шни ди­рек­тор Кре­ди Сви­са, на пи­та­ње да ли ће бан­ка тра­жи­ти др­жав­ну по­моћ то од­луч­но по­ре­као, бан­ка са се­ди­штем у Ци­ри­ху иза­шла је ју­че са­оп­ште­њем да је уз „плус 54 ми­ли­јар­де до­ла­ра” из­гле­да че­ка не­си­гур­на бу­дућ­ност. Кре­ди Свис ће та ба­сно­слов­на сред­ства ко­ри­сти­ти за „по­др­шку... основ­ним по­сло­ви­ма и кли­јен­ти­ма док... пред­у­зи­ма нео­п­ход­не ко­ра­ке да ство­ри јед­но­став­ни­ју и фо­ку­си­ра­ни­ју бан­ку из­гра­ђе­ну око по­тре­ба кли­је­на­та”, на­ве­де­но је у са­оп­ште­њу. Ус­пут, Кре­ди Свис ће – пре­ма соп­стве­ној на­ја­ви – део ке­ша из На­ци­о­нал­не бан­ке упо­тре­би­ти да ку­пи соп­стве­не ду­го­ве (за око три ми­ли­јар­де фра­на­ка), ко­ји се са­да на бер­за­ма про­да­ју го­то­во у бес­це­ње. Хо­ће ли ти­ме Кре­ди Свис у фа­зи ма­сов­не бе­жа­ни­је ње­них кли­је­на­та ус­пе­ти да исто­вре­ме­но оства­ри мо­мен­тал­ни про­фит, свим од­ла­зе­ћим по­ве­ри­о­ци­ма на­ми­ри њи­хо­ве фон­до­ве и пре­о­бли­ку­је се у не­ке но­ве фор­ма­те, пи­та­ња су ко­ја бри­ну гло­бал­не бер­зе.

Дру­гим ре­чи­ма, са­га о бу­дућ­но­сти Кре­ди Сви­са у кру­гу три­де­сет гло­бал­но си­стем­ских и ме­ђу­соб­но и те ка­ко по­ве­за­них ба­на­ка тек се отва­ра.