Борба са ковидом 19 није завршена
Вирус корона више није део свакодневних разговора као што је био случај пре годину или две, маску готово и не можемо видети на лицима људи, никакве мере заштите скоро да и не постоје. За већину становништва пандемија ковида 19 као да је готова, али не и за оне који болују од онколошких бубрежних, кардиолошких, ендокринолошких, ретких, аутоимуних и других болести. То и званичне бројке потврђују, а у последњих месец дана од последица инфекције короном преминуло је близу 150 људи.
У Србији проценат позитивности се од почетка новембра 2022. године одржава просечно на око 9,5 одсто дневно, показују подаци Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут”, односно није прелазио 17 одсто и није падао испод шест одсто. Ових дана се проценат позитивности креће између 10 и 11 процената. С обзиром на праксу масовног тестирања може се рећи да се надзором над овом болешћу региструје највећи број случајева, међутим учесталост асимптоматских случајева и случајева са благом клиничком сликом који се не јављају лекару и даље је непознат. Такође, у истом периоду се и број хоспитализованих одржава на стабилном нивоу са просечним бројем од 240 укупно хоспитализованих на дневном нивоу.
Иако се ради о смањењу броја оболелих и смртних случајева у поређењу са претходним годинама, што се увелико приписује науци која је донела вакцине, нове терапије и протоколе лечења, након три године пандемије ово је и даље превелик број како оболелих, тако и умрлих.
– Пандемија се није завршила, не само административно, него се ни суштински није завршила зато што се приличан број људи разбољева. Сходно томе, кад имате толики број новоинфицираних може се очекивати да код неких болест крене негативним током. То је разлог зашто је и даље епидемија активна. Што се тиче лечења, практично од краја друге половине 2021. године, кад су нам сви стандардни лекови постали доступни, не постоји нека битна разлика у начину лечења. Особе које имају клиничку слику која је развијена, а који не испуњавају критеријуме за болест типа 3, лече се амбулантно. Особе које имају факторе ризика за развој лошег тока болести, односно компликованог тока, имају и лакше форме болести. У зависности од ризика и клиничке слике лече се амбулантно или болнички. На располагању имамо антивирусне лекове, који су у употреби тренутно у свету, који су доказано ефикасни, те их можемо применити код кога је то потребно. На располагању имамо лекове који се дају орално, али и парентералне резервисане за најтеже болеснике. Једина терапијска разлика је настала код примене моноклонских антитела, која су у једном тренутку била изузетно ефикасна, али са генетским изменама самог вируса, полако су изгубила на својој ефикасности. Од краја 2021. се терапијски приступ не мења, пошто је доказао своју ефикасност. Наравно, нови лекови су у развоју па ћемо видети шта доноси будућност –објашњава професор др Горан Стевановић, директор Клинике за инфективне болести УКЦС.
Стручњаци апелују да је потребно да се људи вакцинишу против ковида, као што би требали да се вакцинишу и против грипа, без обзира на то да ли је неко у ризику да се разболи са тешком клиничком сликом или се ради о младим и здравим, који опет могу да заразе неког другог.
– Осетљивост људи према инфекцији ковида 19 није више општа, односно већина нас је стекла одређено имунолошко искуство, било раније прележаном инфекцијом или вакцинацијом, или на оба начина. Болест је непрекидно присутна у популацији, али се код највећег броја оболелих испољава са блажом до средње тешком клиничком сликом и не захтева болничко лечење. Ипак, као и код других респираторних инфекција, код особа са посебним факторима ризика постоји могућност настанка компликација и смртног исхода. Бројна истраживања спроведена последњих година указују на ефективност вакцинације у смислу спречавања тешких форми болести, хоспитализације и смртних исхода. Подаци из домаћих истраживања и из света указују на то да највећу корист од вакцинације имају управо особе са највећим ризиком, односно старији од 60 године и особе са хроничним болестима и стањима ослабљеног имунитета без обзира на узраст. У таква стања спадају шећерна болест, хроничне болести срца и крвних судова, укључујући и хипертензију, болести бубрега, малигне болести и друге. Такође, истраживања указују и да имунски одговор код значајне већине особа, без обзира на то да ли је стечен природним путем или вакцинацијом, опада испод заштитног нивоа након три до шест месеци – истиче проф. др Верица Јовановић, директор Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”.
Према резултатима Института „Батут”, до сада је дато око 8.680.000 доза свих вакцина, док је најновију бивалентну вакцину примило свега 10.219 особа.
– Требало би да размишљамо о људима који су заиста негде затворени у својим кућама зато што припадају популацији пацијената са хроничним болестима, пацијената који имају имунокомпромитован имуни систем и који су подложни инфекцијама, а који нису смели да се вакцинишу из било ког разлога, или су на високим дозама имуносупресивних лекова, онколошки пацијенти, пацијенти са аутоимуним болестима, пацијенти са различитим комобирдитетима, нарочито наши старији суграђани. На њих смо сада заборавили, да заиста постоје и да су ту међу нама, а за њих ковид може бити смртоносан – каже др Драгана Трифуновић Балановић, председница секције опште медицине Српског лекарског друштва.
Услови за лечење хроничних и онколошких пацијената последњих година су били отежавајући због пандемије короне. Чак 30 одсто онколошких пацијената јављали су се у болницу у таквом стању када су биле готово исцрпљене могућности лечења.
– Ми, пацијенти, константно смо у страху. Да ли због короне или од примарне болести од које се лечимо. Данас је ситуација много боља, али као да више нико не обраћа пажњу на корону. Податак да је за месец дана умрло готово 150 људи је застрашујућ. Из разговора са стручњацима, највише умрлих су пацијенти који имају тешке и друге хроничне болести. Они и даље добијају тежи облик ковид инфекције. Зато се доста онколошких пацијената више плаши короне него основне болести. Из тог разлога, позивам све, нарочито пацијенте са другим тешким болестима, да воде рачуна, да не чекају, него да се на појаву симптома јаве лекару и што пре започну лечење ковид инфекције – каже Горица Ђокић, потпредседница Форума пацијената Србије.
