Поскупела и припремљена риба у рибарницама

Килограм печене пастрмке кошта 1.890, смуђа 2.990, дунавског сома 3.290, а шарана 2.790 динара, гирице су 890, скуша 1.190, а ослић 1.290 динара по килограму

Поскупљењима хране као да нема краја, а од почетка ускршњег поста и рибарнице су мењале ценовнике. У односу на децембар шаран и пастрмка поскупели су за 10 одсто, док је морској риби попут лососа повећана цена и до 15 процената. Према статистичким подацима риба је за годину дана поскупела око 30 одсто. С обзиром на стање у домаћој производњи тек нас очекују проблеми у снабдевању, а и цене могу бити још више. Ових дана потрошачи примећују да су кориговани и ценовници у рибарницама које продају печену рибу.

Тако килограм припремљене пастрмке кошта 1.890, смуђа 2.990, дунавског сома 3.290, а шарана 2.790 динара. Килограм гирица је 890, скуше 1.190, ослића 1.290, а шкарпине 1.890 динара. Печени бранцин и орада продају се за 2.990 динара по килограму. Када је реч о плодовима мора пржене лигње су папрених 3.990, на роштиљу су хиљаду динара скупље, а гамбори стају 4.490 динара за килограм.

У рибарницама кажу да су цене више у односу на децембар, али да је и свежа риба поскупела и да се они само прилагођавају новим околностима на тржишту. Упитани да ли је продаја због тога слабија, одговарају да већина купаца током поста углавном купује готову рибу и да продаја није опала без обзира на то што је у појединим случајевима скупља риба од меса.

Свака роба има свог купца, објашњавају у једној београдској рибарници. Додају да се ових дана најбоље продају припремљени филети. Килограм сома у филетима је 2.190, гргеча 3.990, пастрмке 3.490, док је филет шкарпине 2.490, а ослића 2.190 динара. Лосос јер и даље најскупљи и углавном кошта око 4.500 динара, а димљени чак 5.990 динара. Димљена риба је иначе скупља за око десет одсто по килограму.

Рибарнице продају и чорбу која кошта око 500 динара по литру, колико је и килограм готове кромпир салате.

Најновији статистички подаци о увозу рибе на наше тржиште знаће се тек почетком априла, али како је „Политика” недавно писала у нашу земљу је за једанаест месеци прошле године увезено 520 тона само шарана у вредности од 1,9 милиона евра. У односу на исти период 2021. то је повећање од 300 одсто. Шаран као најпродаванија врста рибе и даље достиже рекордне цене, а све то је резултат кризе у домаћем рибарству. Према подацима Привредне коморе Србије у последњих десет година бележимо непрекидан пад производње шарана. Само током 2021. у нашој земљи је произведено за 30 одсто мање рибе него у 2020. Некада је под рибњацима било и до 15.000 хектара, а сада има једва 5.000 хектара шаранских рибњака. Рибу увозимо из свих крајева света, највише са Тајланда, из Хрватске, Шпаније, Вијетнама, али и земаља у региону.

Један од кључних захтева домаћих произвођача је да се укину накнаде за водне доприносе како би се према условима пословања, изједначили са земљама из којих увозимо рибу. Плаћају се накнаде по три основа – коришћење воде или водна добра, на основу величине рибњака и трећи, најнелогичнији, је одводњавање. Све то укупно произвођаче кошта око 16.000 динара по хектару. Иначе рибарство кроз ПДВ, водопривредне и друге обавезе које плаћа држави издваја годишње 800 милиона до милијарду динара, а субвенције које добија су симболичне, наглашавају произвођачи.