Хрватски документи за српске криминалце

Транснационални организовани криминал најчешће значи да криминалци морају да прелазе границе, а организоване криминалне групе са Западног Балкана веома лако долазе до лажних личних и путних исправа, делом и због недовољне сарадње земаља региона.

Према сазнањима полицијских служби који се баве криминалним групама из региона, најчешће је реч о фалсификованим пасошима, докментима са лажним идентитетом или илегално набављеним имиграционим документима, пише портал Глобал инисијатив (globalinitiative.net), преноси Бета.

Иако се поједини облици прекограничног криминала обављају и виртуелно, у сајберпростору или уз помоћ шифрираних комуникација и криптовалута, кривична дела као што су кријумчарење и трговина људима захтевају и физички прелазак границе.

Према наводима полицијских стручњака који су консултовани приликом писања чланка, учесталост проблема сугерише да на Западном Балкану постоје групе које се као својеврсни криминални сервис баве израдом лажних исправа.

Криминалци најчешће комбинују праве и лажне идентификационе податке како би створили лажни идентитет и могли неометано да путују.

Са увођењем личних исправа са биометријским подацима, криминалци су све више почели да користе праве путне исправе и да их модификују за своје потребе.

До њих, како се наводи, најчешће долазе на два начина. Или је реч о украденим туђим исправама у које уносе лажни идентитет, или илегално, под својим правим или лажним именом уз помоћ корумпираних службеника купе легалне документе.

Портал подсећа на аферу „Двојник” која је у пролеће 2021. тресла Северну Македонију, када је установљено да је Министарство унутрашњих послова издало најмање 215 пасоша особама за којима су биле расписане потернице и безбедносно рискантним појединцима.

Међу онима којима је издат пасош, били су и турски мафијашки бос Седат Пекер, који је македонски пасош набавио под лажним идентитетом.

Македонски пасош на Косову је под лажним именом Предраг Поповић издат и покојном шефу „шкаљарског клана” Јовану Вукотићу.

Ипак, Северна Македонија није једина земља у региону која је имала проблеме с издавањем пасоша сумњивим особама.

У Грчкој је, подсећа портал, 2022. уз помоћ Еуропола разбијена мрежа фалсификатора који су лажним личним документима снабдевали грчко подземље, а група је Атини имала праву штампарију за производњу различитих личних и путних исправа.

Сличну трочлану групу српска полиција је 2022. ухапсила у Новом Пазару, а у Албанији је од 2016. године ухапшено више од 1.200 људи због преваре са пасошима и визама.

У Босни и Херцеговини неколико стотина особа успело је да набави лажне личне документе и пасоше те земље, а оно што их је вероватно привукло да узму идентитет држављанина БиХ је да се у тој земљи затворска казна краћа од годину дана може избећи плаћањем новчане казне.

Неки криминалци са Западног Балкана, додаје портал, успевају и да набаве путне исправе земаља Европске уније којима се несметано крећу у шенгенској зони.

Хрватски пасош омогућава такво кретање по ЕУ, а то још лакше од када је Хрватска постала чланица шенгенске зоне.

Неколико истакнутих припадника криминалног подземља у Србији ухапшено је са лажним хрватским пасошима, а међу њима и Лука Бојовић, Синиша Петрић и Владимир Милисављевић „Будала”, а у новије време било је неколико случајева да су криминалци илегално набављали праве хрватске пасоше и уносили лажни идентитет, пише портал.

Проблем код идентификације таквих криминалаца представља чињеница да полиције земаља Западног Балкана и даље недовољно размењују информације и сарађују и да постоји тенденција да се таква сарадња рађе обавља посредством Интерпола, него директно.

Портал оцењује да националне власти земаља Западног Балкана морају да развију боље контролне стратегије и да боље сарађују и размењују податке са партнерима у региону.

То би, према оцени аутора чланка, морао да буде и приоритет у регионалној сарадњи. Та сарадња могла би да се одвија преко Центра за спровођење закона у југоисточној Европи (СЕЛЕЦ), чије је седиште у Букурешту, и преко Регионалне иницијативе за миграције, азил и избеглице (МАРРИ).