Недеља, 26.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Нови Зеланд – прва непушачка земља

Нови Зеланд је од пре три месеца прва земља у свету која је усвојила закон према које сви рођени после 1. јануара 2009. неће више моћи да купују цигарете. Доживотно
Нови Зеланд – прва непушачка земља
(Фото:Pixabay)

Док се у Србији ломе копља у вези с тим да ли ће се потпуно забранити пушење у затвореном простору, готово научнофантастично звучи вест да је Нови Зеланд од пре три месеца прва земља на свету која је усвојила закон према којем сви рођени после 1. јануара 2009. године неће више моћи да купују цигарете. Доживотно.

Овом мером, као и казном од 95.910 долара за онога ко је прекрши, Нови Зеланд се тако сврстао у ред земаља са најрестриктивнијом политиком против пушења на свету. А ако сте помислили да је то зато што је овде велики број пушача – погрешно. Нови Зеланд има један од најнижих процената љубитеља никотина – свега осам одсто нације пуши. Поређења ради, Србија је према подацима Светске здравствене организације (СЗО) у самом врху – заузима седмо место са 40,6 одсто пушача, а тик уз нас су комшије Грци (39,1) и Бугари (38,9).

Довољан је и само летимичан поглед на политику која постаје доминантна у свим земљама света, па да нам постане јасно да ћемо у не тако далекој будућности моћи да запалимо цигарету само у свом дворишту. Још се понегде у Европи толерише да запалите цигарету на станицама градског превоза, у парковима, на улици и на одређеним местима испред ресторана, али лако је закључити да ће и то бити кратког века.

СЗО је агресивну кампању промовисања антипушачке политике започела 2008. године, а у последњем извештају (за 2021) победоносно објавила да су сада два од три човека на планети покривена неком од мера које је прописало ово глобално здравствено тело. Међу тим мерама су забрана пушења у затвореном простору, али и на јавним површинама, затим драстично повећање цене цигарета и других дуванских и никотинских производа, њихова потпуна забрана рекламирања и коришћења у спонзорске сврхе...

Последњи подаци СЗО говоре да је данас чак 69 одсто светске популације или око 5,3 милијарде људи покривено барем једном од наведених мера. Број држава које их уводе је све већи: 44 земље имале су на снази само једну меру 2007, а данас их је 146. У 98 земаља се спроводе две мере и покривају популацију од 4,4 милијарде људи.

У трци ко ће да усвоји што рестриктивнију политику у овој области предњаче нордијске земље, у којима је уједно и најмањи број пушача: Шведска их има 9,3 одсто (уједно је и најбоље котирана европска земља), Исланд 11,2, Финска 12,5, Норвешка 12,9, а Луксембург 13,5 процената пушача.

Предводници, са чак четири уведене мере, јесу Јордан, Ирска, Мадагаскар, поменути Нови Зеланд и Шпанија, а сам врх, са свих пет уведених мера, држе Бразил и Турска. Међутим, колико су ови званични извештаји далеко од реалности може да се увери свако ко отпутује у Аман или Истанбул.

А ево како у очима СЗО изгледа Србија... Увођење свих мера се оцењује од један до 10, а наша земља је у последњем извештају добила тројку за забрану пушења у делу јавних објеката и шестицу када је у питању забрана оглашавања никотинских производа. Похвале смо добили за забрану пушења у здравственим, образовним и државним установама, као и у јавном превозу, а критику што то није спроведено и у осталим затвореним просторима попут ресторана, кафеа, барова... Замерено нам је непостојање забране да се цигарете појављују у филмовима, што дуванска индустрија може да буде спонзор разних манифестација, што су дувански производи истакнути на продајним местима, а паклице нису прописно обележене (оним грозним сликама), као и недостатак кампање у медијима и сарадње с новинарима који би промовисали вредности земље као непушачке зоне...

Србија је похваљена што су, у поређењу с 2010. годином, цигарете сада мање доступне у финансијском смислу, мада би се дало расправљати да ли је ово поскупљење мера владе у борби против пушења или последица инфлације. А уколико припадате категорији оних који једва чекају да запале цигарету после ручка и ако вас није изнервирала најава Дане Грујичић – прочитајте антрфиле. Па онда још једном. То је наша и будућност наше деце. 

Забране у колима, на улици, у парковима

*Ирска је  у колима, на улици, у парковима29. марта 2002. постала прва земља на свету која је забранила пушење у свим затвореним објектима, укључујући ресторане и барове

*Аустралија од 2007. забрањује пушење у колима уколико је присутна особа млађа од 16 година, а у Француској од 2015. не сме да се запали цигарета уколико је сувозач дете млађе од 12 година. У Грчкој је казна за то 3.000 долара

*У Турској је још 1997. забрањено пушење у предузећима у којима ради више од четири радника

*У Шведској је од 2019. забрањено пушење и у отвореним деловима ресторана и барова, као и на игралиштима, аутобуским и трамвајским стајалиштима

*У Мађарској је забрањено пушење у радијусу од пет матара од улаза у школе и факултете

*На Новом Зеланду је забрањено пушење у авионима на домаћим летовима још 1988. Рекламирање цигарета на телевизији и радију је забрањено 1963, у биоскопима и на билбордима 1971, а у штампи 1990. године

*У Француској је забрањено пушење у јавном превозу 1976. године. Казна за кршење забране пушења у овој држави је минимум 500 евра по особи

*У Америци не постоји забрана пушења на националном нивоу, већ зависи од државе до државе. Тренутно је пушење у свим затвореним просторима забрањено у 29 држава. Међутим, изузеци постоје, а то су казина, приватни клубови и компаније с малим бројем запослених

*У Чешкој је забрањено и глумцима да запале цигарету током представе

*У Јапану поједине фирме дају радницима који не пуше шест дана додатног одмора. Забрањена је продаја и конзумирање цигарета млађима од 20. година. У Токију је забрањено пушење и на улици, али постоје одређена места за пушаче

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nenad S.
Ako je dokazano da nije zdravo, i ako pasivni pušači mogu zaraditi problem...šta su onda mangupacije - zabrana i to je to. E sad što alkohol I drugi poroci ne uživaju isti treatment...to je za naredni utorak
Срба
Одох ја на Нови Зеланд.
Бранислав станојловић
До те године нисам пушио већ 45 година.
Gospodja Mirjana
Baš su se navrzli na pušače... meni se svidja da Srbija nije poklekla pred tim zabranama niti se povela za Novim Zelandom. Uostalom, u svim našim boljim restoranima postoje pušačka i nepušačka zona....
Kopčanje pozadi
S tim da je nepušačka zona blizu toaleta ili ulaznih vrata. Ili oboje. Hvala na pažnji, tu ne sedim dok jedem.
Земунац
Али се зато марихуана полако декриминализује и ако вам је забрањено да запалите цигарету, није забрањено да запалите џоинт. Сад ви видите где све то води.
Драган П.
Управом тако. У Барселони је рецимо на плажи забрањено пушење дувана, али зато не и марихуане. На плажи не можеш да видиш човека са цигаретом, али зато има много оних који и на плажи и на улици пуше траву, и свуда се осети тај мирис. За мене је тако нешто парадокс и диктатура.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.