Стопама Дејвида Атембороуа

Волети природу и радити све како бисмо је заштитили мисија је Патрика Арија, британског биолога и ТВ водитеља, који је и аутор нове документарне серије „Дивљи свет Патрика Арија”, коју од вечерас у 20.00 гледамо на Вијасат нејчеру.

Реч је о серији од четири дела у којој ће гледаоци добити одговоре на нека од питања у вези са природним светом.

Последице поремећаја екосистема

Од џунгли Костарике до прашума Британске Колумбије – и од крошњи дрвећа до невидљивог света под нашим ногама – овај авантуриста пореклом из Гане открива сложену мрежу интеракција које повезују најмања створења са најмоћнијим месождерима на планети.

Успут, он истражује како било који поремећај екосистема може имати далекосежне последице у односима између врста. Удружује се са локалним активистима и истраживачима који откривају инспиративне приче о биодиверзитету и опоравку животне средине.

Зашто неки становници морских дубина сијају у мраку? Како пустињске животиње преживљавају без воде? Зашто неке животиње могу да живе стотинама година? Ово су само нека од питања на која ће гледаоци серије из 2022. године добити одговоре.

Велике равнице Северне Америке

У првој епизоди, Ари истражује један од највише узнемираваних екосистема на Земљи: Велике равнице Северне Америке. Одлучан је да разуме сложену мрежу која повезује преријске траве и балегаре са бизоном и моћним гризлијем.

Патрик се затим сели у Британску Колумбију на годишњу миграцију лососа. Са бројем лососа у озбиљном паду, Патрик се удружује са локалним истраживачима како би присуствовао неизбежној промени пејзажа.

Путује и у удаљени национални парк у Костарики да би присуствовао годишњем феномену масовног полагања јаја морских корњача. Улази и у џунглу Костарике, где разорне суше и поплаве имају катастрофалан утицај на број инсеката.

Како се испоставило, променљиви временски обрасци имају директан утицај на сваку врсту унутар овог изузетног биома. Али постоји нада.

Од „Великих мачака” до „Залеђене планете”

Патрик Ари има диплому биолога у области истраживања рака добијену на Универзитету у Бристолу, а завршио је и мастер научне комуникације. Убрзо је ушао у свет телевизије и документарних емисија о природи рађених за Би-Би-Си, а касније за Скај нејчер. У његовој биографији уписане су квалитетне природњачке емисије – од „Великих мачака” до „Великих звери”.

Најпоноснији је на рад на популарној серији „Залеђена планета” и документарцу „Атембороу: 60 година у дивљини”. Сарадња са великим Дејвидом Атембороуом једна му је од најсветлијих тачака у каријери. Зато поносно наставља његовим стопама.

Труди се, како је једном приликом рекао, да комбинује знање Дејвида Атембороуа о природи, фасцинацију физичара Брајана Кокса научним достугнућима и својом жељом да наступа, да шири знање, да разговара. То је његова добитна комбинација.