Где завршава половна одећа

План Европске уније јесте да 2030. сва одећа која се продаје на тржишту буде издржљива, да може да се поправи и рециклира. Ознаке ће морати да буду јасније, више одеће ће морати да буде сашивено од рециклираних влакана. Све ово је због захтева да се смањи емисија штетних гасова коју производи текстилна индустрија у другим деловима света.

– Брза мода није у моди – поручила је Европска комисија у својој стратегији коју је објавила прошле године. Сектор одеће би морао да емитује 45 одсто мање емисија до 2030, пише „Дојче веле” (ДВ).

Многи највећи модни ланци, попут „Ејч енд Ема” и „Заре”, заснивају свој пословни модел на масовној производњи јефтине одеће и увођењу нових одевних стилова на недељној бази. Новији играчи, попут кинеског „Шејна” у онлајн продају избацују свакодневно нове комаде гардеробе. Неке компаније, под притиском купаца и улагача, изнеле су нове колекције на тржиште као одрживе и задале сопствене циљеве чишћења пословања.

Након ношења, а понекад чак и пре, већина одеће заврши на одлагалиштима или у спалионицама. Подаци Фондације „Елен Макартур”, добротворне организације која се залаже за смањивање отпада, указују да се само 13 одсто материјала који се користи у производњи одеће рециклира у неком облику. Мање од један посто користи се за нову гардеробу.

Просечан Европљанин сваке године потроши 15 килограма текстила, укључујући предмете попут завеса и индустријских тканина. Око четвртине тога шаље се у иностранство, највише у Африку и Азију, према последњем извјештају Европске агенције за заштиту животне средине. Одећа се често прикупља у добротворним трговинама, а онда препродаје.

У последње две деценије европски извоз коришћене одеће готово се утростручио и досегао приближно 1,7 милиона тона годишње. Али судбина ових испорука је врло неизвесна, наводи агенција. У Африци, у коју Европа шаље 46 одсто свог коришћеног текстила, постоји тржиште ове одеће, али велики део завршава на одлагалиштима или на улицама и у рекама.

У Гани, где одлази највећа количина европског текстила, око 40 одсто одеће завршава као отпад. Азији, у коју Европа шаље 41 одсто свог одбаченог текстила, вероватније је да ће извоз бити сортиран и обрађен. Како се наводи, велике земље попут Пакистана и Уједињених Арапских Емирата чворишта су за остатак света. Тканине се тамо и претварају у индустријске крпе или у изолацију за зграде. Велики део те гардеробе ипак заврши и у спалионицама. Тренутно се свега око трећина отпадног текстила из ЕУ прикупи за поновну употребу и рециклирање. Међутим од 2025. државе чланице мораће да прикупе све, али је још питање да ли је ово заиста оствариво.