Није добро потцењивати опасности које носи грип

Само у Београду током прве недеље марта регистровано је 13.335 оболелих од акутних респираторних инфекција, подаци су Градског завода за јавно здравље. Епидемиолози упозоравају да је овогодишња сезона грипа тежа, дужа и са већим бројем оболелих у односу на прошлу годину. Слични подаци стижу и из европских земаља, а у САД је забележен рекордан број болнички лечених пацијената услед компликација грипа у последњих 10 година.

Колико грип може бити опасан, какве све компликације може изазвати, ко су најугроженији пацијенти, разговарамо са др Александром Бараћ, инфектологом, клиничким асистентом Медицинског факултета Универзитета у Београду и почасним чланом водећег Европског удружења за инфективне болести (ЕСЦМИД).

– Сваке године од вируса грипа оболи једна трећина опште популације, док много већи број буде заражен, али не развије симптоме. Око пет милиона оболелих у свету развије тешке форме болести, а компликације грипа доводе до преко 650.000 смртних исхода годишње. Највише су угрожени старији од 65 година, али су под повећаним ризиком и деца – објашњава наша саговорница.

Колико грип може бити опасан када су у питању деца, говори податак да је само ове сезоне у Америци од грипа умрло осамдесет петоро деце, од којих многа нису имала придружене болести, док су у Аустралији деца млађа од 16 година чинила више од половине болнички лечених пацијената са компликацијама грипа. Под озбиљним ризиком свакако су хронични болесници, али и труднице.

– Невакцинисане труднице су ризична група, јер промене у имунолошком систему, на срцу и плућима током трудноће умањују имунолошки одговор, чиме је повећан ризик од развоја тешког клиничког облика грипа, који може довести и до компликација код плода. У ризичну групу спадају и пацијенти са хроничним болестима срца, плућа, дијабетесом, системским имунолошким болестима, ХИВ-ом итд. Вирус грипа захтева опрезнији приступ, праћење пацијента, преглед плућа, јер су компликације од нелечене инфекције вирусом грипа озбиљније у односу на компликације од других сезонских респираторних вируса – истиче докторка Бараћ.

Грип се углавном лечи под надзором изабраног лекара у кућним условима. Али у случају тешке форме болести неопходно је болничко лечење.

– Најчешће озбиљне компликације грипа у вези су са респираторним системом и деле се у четири категорије: вирусна пнеумонија, секундарна бактеријска пнеумонија, егзацербације хроничних плућних болести и синузитис. Симптоми пнеумоније су кашаљ, повишена телесна температура, убрзано и плитко дисање, мучнина и повраћање, нарочито код мале деце. Ако се одмах не лечи, може прећи у клинички тешку форму са знацима респираторне инсуфицијенције – каже наша саговорница.

Тешки облици упале плућа нису једине компликације грипа које угрожавају живот.

Честе су и кардиолошке компликације грипа, пре свега миокардитис, односно упала средњег слоја срчаног зида, и перикардитис или упала врећастог ткива које окружује срце. Ове компликације почињу углавном благим симптомима, попут бржег замарања, отежаног дисања, затим појавом бола у грудима, али ако нису на време препознате и лечене, могу довести до аритмије и срчаног удара – упозорава Александра Бараћ.

Развој антивирусне резистенције, односно отпорности вируса на постојеће лекове, озбиљан је проблем.

– Антивирусну терапију треба започети што пре, најбоље у првих 48 сати након појаве симптома, што се показало као кључно и у претходним епидемијским таласима грипа и вируса САРС ков 2. Међутим, озбиљан проблем представља развој антивирусне резистенције, па се показало да су сви вируси грипа који циркулишу у актуелној сезони резистентни на антивирусне лекове адамантана. Отуда стална потреба за новим терапијским могућностима и важност нових лекова који нам стижу за лечење вируса грипа – објашњава др Бараћ.

Најбоља превенција компликација грипа је вакцинација и у Србији су Националним програмом имунизације обухваћене све ризичне категорије становништва.

– Често наилазимо на отпор у вези са вакцинацијом против грипа уз реченицу „Вакцинисао сам се прошле године, а ипак сам се разболео.” Бенефит вакцинације против грипа је исти као против ковида 19, а то значи да вакцинацијом умањујемо шансу за развој озбиљних компликација болести. Због тога је важно да се вакцинишемо пред сваку зимску сезону, с обзиром на то да сваке године имамо нови сој вируса грипа – поручује др Александра Бараћ.