Са ММФ-ом о губицима у енергетици

Крајем ове седмице почиње прво разматрање новог стендбај аранжмана са Међународним монетарним фондом (ММФ). Аранжман, који је по својој суштини много више обавезујући, склопљен је прошле јесени као својеврсна заштита од нове економске кризе. Министар финансија Синиша Мали потврдио је да је разговарао са сталном представницом ММФ-а у Србији Јулијом Устјуговом поводом предстојеће посете мисије ММФ-а која почиње у четвртак, 23. марта и траје до 5. априла.

„Очекују нас разговори о стендбај аранжману који смо договорили са ММФ-ом, а који је вредан око 2,4 милијарде евра. Са представницима ММФ-а разговараћемо о фискалној позицији наше земље и макроекономској стабилности, фискалним изгледима за ову годину, структурним реформама са којима настављамо”, рекао је Мали.

Подсећања ради, прва транша кредита од ММФ-а по основу стендбај аранжмана од 985,6 милиона евра већ је уплаћена у децембру. Део од укупног износа средстава биће повучен током 2023, док ће се преостали део за 2024. третирати као средства из предострожности.

Као што је и најављено тежиште ове посете биће реформа јавних предузећа у енергетском сектору који праве поприличан минус у државној каси. Сви остали аспекти јавних финансија су у реду и да није њихових губитака прошлогодишњи дефицит био би занемарљив, а овако је износио 3,3 одсто БДП-а.

У меморандуму са ММФ-ом, који је наша влада потписала, наведено је да ће, након поскупљења струје у јануару од осам одсто, она морати исто толико да поскупи и у мају. Знају се датуми када ће се повећати цене гас. У мају 10 одсто, а нова поскупљења планирана су и за новембар ове године и мај 2024.

Све је то сумирано у изјави новог шефа мисије ММФ-а за Србију Доналда Мегетигена. Навео је и да није време за заустављање раста цена енергената. Неопходне су инвестиције, професионални менаџмент, улагање у зелену енергију и диверзификација енергетских извора.

Према процени Павла Петровића, предедника Фискалног савета, укупан буџетски трошак нереформисаних енергетских компанија биће од три до 3,5 милијарди евра. Како је појаснио, досад је потрошено 2,4 милијарде, а планирано је још око 700 милиона.