Некада звезда Реал Мадрида, данас без клуба

Након што је стигао на Сантјаго Бернабеу за 30 милиона евра у лето 2013. године, Иско је брзо прихваћен од стране навијача Реал Мадрида.

Тада је имао 21 годину и био је први потписник Карла Анћелотија у његовом првом тренерском мандату. Ипак, и Анћелотију и Зинедину Зидану, који је заменио Рафу Бенитеза у јануару 2016. године, било је тешко да уклопе Иска у почетних 11, посебно када су у нападу били доступни играчи попут Гарета Бејла, Карима Бенземе и Кристијана Роналда.

Иско је показао храброст и карактер и успео је да учини своју природну креативност корисном тиму. Освојио је четири Лиге шампиона у првих пет сезона са „краљевским клубом”.

Иско је 2017. године напунио 25 и достигао врхунац каријере у Реал Мадриду. Постигао је 12 голова у свим такмичењима током тих 12 месеци — више од било ког другог везног играча у Ла Лиги.

Али та година је такође изазвала многе сумње у његову будућност.

Сумње у будућност

Били су то месеци преговора са мадридским руководством око продужетка уговора који је требало да истекне у јуну 2018. У шпанским медијима се редовно говорило о страним удварачима, укључујући Јувентус, Ливерпул и Манчестер сити, па чак и гласине да би Барселона могла да га доведе у искушење да пређе на Камп Ноу.

Говоркања су утишана у септембру 2017, када је Иско потписао нови уговор који је укључивао ослобађајућу клаузулу од 700 милиона евра и плату од 6 милиона евра годишње. То га је ставило на релативно високо место на платној листи Реала, у рангу са Тонијем Кросом и Луком Модрићем.

Чинило се да је уследила још једна позитивна ситуација са именовањем Хулена Лопетегија за тренера у лето 2018. Али Лопетеги је смењен после само 14 утакмица, а на његово место као привремена замена дошао је Сантјаго Солари.

Солари је веровао да ради у општем интересу клуба дајући прилике 18-годишњем Винисијусу Жуниору и везисти Федерику Валвердеу, који је тада имао 20 година, а изостављајући ветеране који су зарађивали много више, а нису то оправдавали.

Иско је био очигледно узнемирен овим третманом и јавно је одбио да се рукује са Соларијем након пораза од 3-0 на гостовању Еибару у новембру те године. Такође се на друштвеним мрежама пожалио да „не добија исте прилике као његови саиграчи”.

Соларијев мандат је трајао само четири месеца. Зидан је дошао по други пут као тренер у марту и одмах је вратио Иска и Марсела у прву поставу.

На крају, време је показало да је Солари био у праву.

Пад и одлазак из Реал Мадрида

Како су године пролазиле, Иско је све више клизио из првог тима. Док је улазио у касне двадесете, није изгледао способан да задовољи физичке захтеве својих тренера. Чак га је и саиграч Марсело 2018. године јавно упозорио да треба више да ради на тренингу.

Било је ту и тактичких питања. Искова преферирана лутајућа позиција број 10 не користи се често у модерном фудбалу, што су и његови бивши саиграчи Месут Озил и Хамес Родригез такође болно научили.

До лета 2021. године, мадридско руководство би било срећно да га скине са платног списка. Иско је добио понуду од Милана да пређе у Серију А, али то би значило смањење плате, тако да предлог није озбиљно разматран.

Када се Анћелоти вратио из Евертона тог јуна, дао је свом бившем играчу шансу да докаже да и даље може бити користан тиму. Иско је почео две од прве три утакмице Ла Лиге, али није успео да импресионира. И иако је однос између њих двојице и даље био добар, Искове околности су сада биле сасвим другачије. Шпанац није добио понуду за продужење уговора и осетио је да је дошло време за одлазак.

Иско и његови представници били су уверени да би га желео још један велики клуб који је играо у Лиги шампиона, вероватно тим ван Шпаније. Али на крају је Шпанац одлучио да остане у својој домовини са Севиљом, поново код Хулена Лопетегија.

Севиља је победила само у једној од првих десет утакмица, а Лопетеги је отпуштен почетком октобра.

Његов наследник, Хорхе Сампаоли, такође је изабрао Иска за већину утакмица до паузе за Светско првенство која је почела средином новембра, али се видело да бивши фудбалер Реал Мадрида није могао тактички да се уклопи у његов тим. Такође, постало је јасно да би растерећење од Искове плате било веома корисно у смислу финансирања реконструкције тима у јануарском прелазном року.

Није било изненађење када је убрзо објављено да ће Иско отићи као слободан играч, само шест месеци након потписивања двогодишњег уговора.

Иско је и даље без клуба

Шпанац је постао мета Унион Берлина, који је показао своје интересовање рано у зимском периоду, али су преговори обустављени због фудбалерове жеље да пређе у МЛС.

Ипак, није се десио жељени одлазак у Америку, делом због чињенице да би сваки заинтересовани клуб Иску морао да плати близу онога што је зарађивао у Европи. Поново су активиани преговори са Унион Берлином, и чинило се да је долазак Шпанца у Бундеслигу само питање дана. Међутим, последњег дана зимског прелазног рока, договор је пропао.

Иска је за долазак у Берлин мотивисала прилика да игра у Лиги Европе, али клуб је већ раније закључио свој тим за друго најјаче клупско такмичење континента. Тако је последњег дана зимског прелазног рока Иско остао без посла.

Од тада је добијао понуде од клубова из Саудијске Арабије и Турске, а интересовања је било и из Ла Лиге. Али ништа се није остварило.

У међувремену, Иско тренира код куће, чекајући да телефон зазвони.