Кад алгоритам „ухапси” Трампа

„Само сам се завитлавао. Мислио сам да ће то можда ретвитовати пет људи”, изјавио је за „Вашингтон пост” Елиот Хигинс, оснивач истраживачког портала „Белингкат”, који је уз помоћ вештачке интелигенције направио шокантно реалистичне фотографије наводног Трамповог хапшења. Оне су „запалиле” друштвене мреже, али отвориле и многа етичка питања.

За два дана компјутерски генерисане фотографије на којима је приказано како се бивши амерички председник опире полицајцима током привођења видело је чак пет милиона људи. Проблем је што су неки корисници ове фотографије растурали као праве.

Трамп је сам дао идеју Хигинсу за овај „фото-експеримент”. Током минулог викенда он је на свој друштвеној мрежи „Трут сошал”, очито у циљу подизања рејтинга, поручио да ће бити ухапшен у уторак, чиме је припремио своје присталице за слике његовог хапшења.

Резултат ове „фото-игре” је демонстрација застрашујуће моћи вештачке интелигенције (ВИ) у потенцијалном ширењу лажних информација, која надмашује постојећу законску регулативу и постојеће корпоративне етичке стандарде.

Елиот Хигинс каже да је у креирању ових фотографија користио верзију пет програма „Мидџорни” за генерисање вештачких слика, коју месечно плаћа 30 долара. Донедавно је било готово незамисливо да се у кућним условима, уз помоћ сада лако доступних програма, стварају фото-реалистични „дипфејкови” светских лидера.

Случај измишљеног Трамповог хапшења, иако најгледанији на интернету, није једини. Последњих дана друштвеним мрежама круже и друге врло уверљиве генерисане фотографије познатих политичара. На једној забавнијој приказани су Барак Обама и Ангела Меркел који попут деце раздрагано скачу у морском плићаку. На другој је неко покушао сликовито да поручи како види садашњи однос руског и кинеског председника – на лажној фотографији Путин је клекнуо да пољуби руку Си Ђинпингу.

Елиот Хигинс је серију Трампових фотографија, које је по његовим упутствима израдио алгоритам за репликацију људског тела, поставио на „Твитер”, уз јасно навођење да је то производ вештачке интелигенције. Али током преузимања било је оних који су – намерно или случајно – ове рачунарски генерисане слике представљали као истините. Тако је један корисник „Фејсбука”, који себе назива блогером, ширио спорне фотографије уз текст који је могао многе да доведе у заблуду: „У преокрету догађаја без преседана, бивши председник Доналд Трамп је ухапшен и одведен у савезни затвор.”

„Креатори политике у САД већ годинама упозоравају на потенцијалну злоупотребу синтетичких медија за ширење дезинформација и сејање конфузије и раздора”, каже сенатор, демократа Марк Р. Ворнер, председник Сенатског обавештајног одбора.

Ворнер сматра да би програмери требало да буду обавештени о могућим последицама коришћења ових алата. Ако њихов производ директно омогућава штету која је разумно предвидљива, требало би их сматрати потенцијално одговорним. Овај сенатор додаје да и доносиоци одлука имају посла како би суочили компаније с могућим опасностима које доноси вештачка интелигенција.

Анџело Карузоне, челник левичарске организације „Медији су важни за Америку”, каже да ће се овe фотографије многима урезати у памћење, чак и ако Трамп на крају не буде ни оптужен, а камоли ухапшен у случају истраге о тајној исплати новца порно звезди Сторми Данијелс неколико дана пре одржавања председничких избора 2016. године.

И даље видљиви недостаци на овим компјутерским сликама не умањују њихов утицај у сивим зонама обмане и манипулација с циљем да се преко друштвених мрежа утиче на јавност. Сем Грегори, извршни директор организације за људска права „Сведок”, упозорава да циљ пласирања оваквих лажних фотографија можда није да се људи увере да се одређени догађај десио, већ да се убеде да више не могу да верују ни у једну слику коју виде.

Високотехнолошке компаније су после случаја ширења намерно искривљеног видео-снимка некадашње председнице Представничког дома Ненси Пелоси 2019. године појачале контролу. „Мета” је забранила корисницима да објављују видео-снимке којима је манипулисано, осим у јасним случајевима пародије и сатире. „Твитер” је увео слично правило, које забрањује корисницима да деле лажне и изманипулисане медијске прилоге који могу да доведу до насиља, широкораспрострањених грађанских немира или да угрозе нечију приватност.

Међутим, вештачка интелигенција је од тада знатно узнапредовала, тако да је сада теже открити лажне визуелне прилоге.

Оно што овај проблем чини не баш лако решивим јесте чињеница да у нову фазу рата против дезинформација технолошки гиганти као што су „Мета” „Гугл” и „Твитер” улазе недовољно припремљени, јер су у међувремену отпустили десетине хиљада запослених.