Петак, 12.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Библиографија Павла Васића

Највећи број новинских чланака Павла Васића објављен је у листу „Политика”, у рубрици „Културни живот”, a од 1956, у додатку „Култура-уметност”, односно „Култура, уметност, наука”
Библиографија Павла Васића

Ове године навршава се тридесет година од смрти Павла Васића и двадесет од смрти Вере Васић. Тим поводом породица је објавила библиографију Павла Васића из пера Вере Васић у оном облику како ју је она замислила и обрадила. Ову публикацију објавила је издавачка кућа „Алма” из Београда, а о овом издању недавно је било речи на додели Награде „Павле Васић”, која је ове године припала Биљани Црвенковић.

Дело Павла Васића, историчара уметности и критичара, значајно је колико по обиму и обухвату различитих области којима се бавио и проучавао их, толико и за разумевање једне епохе и критеријума који су у том времену важили. Библиографију његових радова која обухвата више од три хиљаде јединица, начинила је његова супруга Вера Васић, виши библиотекар Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић” у Београду. Пратећи помно рад свог супруга, бележила је сваки његов чланак, књигу, текст који је објављен у штампаном облику. То је чинила по свим библиографским правилима која су у том времену била важећа. Приређивачи – Растко Васић, Чедомир Васић и Гордана Поповић Васић унели су и радио и телевизијске прилоге у којима је наступао Павле Васић.

Ова библиографија по свом карактеру припада персоналној библиографији јер су у њој сакупљени и обрађени: монографске публикације, прилози у монографским и серијским публикацијама, текстови објављени на страним језицима и сви секундарни ауторски радови (интервјуи итд.) као и прикази за одређене књиге који су наведени уз одређену библиографску јединицу.

Вера Васић бележи да библиографија радова др Павла Васића обухвата његове писане радове, објављене између 1928. и 1994. године. То су углавном студије и чланци из области историје и теорије уметности и историје ношње, радови штампани као засебне публикације, као делови неких већих целина или објављени у периодичним публикацијама. Значајан део ове библиографије заузимају критички прикази уметничких изложби, прикази књига и других збивања у свету савремене уметности. Нису изостављена ни његова теренска истраживања, делови његових ратних дневника, есеји и други слични прилози.

Библиографија је рађена у две етапе. Први пут 1970–1971. за период 1928–1971. Избор из овог пописа штампан је у Зборнику за ликовне уметности Матице српске бр 7, у Новом Саду 1972. године. Други пут, настављено је са радом 1981. године за даљи период од 1972.

Целокупан материјал је подељен у три групе. Прва група обухвата књиге и брошуре, затим студије и чланке објављене у засебним публикацијама, грађу са теренских истраживања, предговоре каталозима већих изложби и некрологе. Друга група обухвата критичке приказе уметничких изложби, приказе књига из области ликовних уметности и друге прилоге о савременим појавама у свету уметности. То је најобимнији део библиографије, значајан нарочито за период 1950–1980, када је Павле Васић као уметнички критичар листа „Политика”, пратећи развој светске уметности, редовно бележио сва збивања, развој и промене у области ликовних и примењених уметности у нас и тиме дао преглед целокупног развоја уметничког стварања у нашој земљи за период од тридесет послератних година. У трећу групу, под именом „Varia”, сврстани су сви остали разни текстови: есеји, делови дневника, пригодни говори и чланци, анкете, интервјуи...

У свакој од ових група, библиографске јединице су поређане хронолошким редом, по годинама објављивања, а у оквиру једне године по азбучном реду, јер је писмо библиографије ћирилица. Међутим, свака библиографска јединица је штампана оним писмом и на оном језику на коме је текст објављен.

Највећи број новинских чланака Павла Васића објављен је у листу „Политика”, у рубрици „Културни живот”, a од 1956, у додатку „Култура-уметност”, односно „Култура, уметност, наука”.

Вера Васић подсећа да је Павле Васић своје радове потписивао пуним именом, а чланке у новинама често само иницијалима П. В. Само једанпут је употребио псеудоним – S, и то у својој првој критици, објављеној у „Књижевним новинама” у Београду 15. новембра 1930. године.        .

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.