Због чега је Крим важан

И жеља и изазов и кост у грлу. Полуострво Крим, смештено у Црном мору, има површину као пола Швајцарске, климу сличну оној на Азурној обали и веома турбулентну историју.  Био је мета многих освајача.  Излаз на Црно море одувек  је био циљ руских царева. Тај циљ остварила је Катарина Велика. Крим је 1783. године постао део Руског царства.

Шеф Комунистичке партије СССР-а Никита Хрушчов је 1954. то тада руско полуострво административно, декретом, интегрисао у совјетску републику Украјину.  Објашњење је тада било кратко и симболично: због територијалних и економских веза... Данас се спекулише да је Хрушчов пореклом био Украјинац, да му је супруга била Украјинка, да је он у младости радио у Украјини, био и шеф комуниста...

После распада Совјетског савеза 1991. године, Крим је постао део независне Украјине. Када су по границама совјетских република створене државе, Борис Јељцин није ни затражио да се Крим врати Русији, с обзиром да је на њему била велика И важна поморска база.  Ускоро су почеле напетости, јер су две трећине становништва тога полуострва Руси.

Руски парламент је 1992. Хрушчовљеву одлуку прогласио неважећом.  Крим је прогласио независност од Украјине, али је влада у Кијеву некако смирила ситуацију, доделивши Криму статус аутономне области.  Две године касније, 1994. конфликт се поновно заоштрио. На Криму је за председника изабран Јури Мешков, који је отворено радио на прикључењу Русији. Али и тада је Кијев успео да задржи Крим у државним оквирима Украјине. Функција председника Крима је укинута, а Мешков је побегао у Русију.

Спор Украјине с Русијом око распоређивања руске Црноморске флоте на Криму трајао је све док није потписан партнерски споразум 1997. године. Тада је договорено да Русија своје војнике 2017. повуче са Крима, али је потом украјински председник Виктор Јанукович  рок за повлачење продужио до 2042. године.

Резултати једне анкете, коју је у јуну 2013. спровео кијевски центар „Расумков“, показали су да само 31 одсто становника Крима подржава Украјину као независну државу, 36 процената су били против – углавном су се тако изјаснили тамошњи Руси.

Када је Русија 2014. анектирала ово полуострво, био је  то тежак ударац за економију Украјине. Полуострво је до тада живело углавном од туризма.  Али то је могло да се промени јер су на самом полуострву, као и у Црном мору, откривена велика налазишта гаса. Украјинска влада планирала је 2013. године да потпише споразум са међународним концерном, предвођеним америчким енергетским гигантом „Ексон мобил“ о експлоатацији гаса и нафте у Црном мору. Потписивање је наравно због  анексије, пропало.

Планови Кијева су били да се на Криму и у Црном мору од 2017. године годишње експлоатише и до десет милијарди кубних метара гаса, како је то тада проценило украјинско министарство за енергију.

На Криму се одвија другачији тип рата

И док  рат бесни  Донбасом, на Криму се води сасвим другачији рат. Реч је о ноћним експлозијама, изненадним нападима, саботажама и дезинформацијама.

Враћање Крима може да изгледа као мало вероватан исход, али Кијев улаже знатне напоре како би показао ту намеру. А Руси се труде како би утврдили и одбранили полуострво.

Зеленски стално поручује да ће повратити Крим. Зато циљ удара је да узнемирава руску црноморску флоту и да прекине виталне руске линије за снабдевање.

Тек повремено неслужбени видеозаписи на друштвеним мрежама дају по неку представу о томе што је погођено  и само повремено украјински званичници спомињу било какве акције на Криму.

Повремене саботаже унутар Крима су за сада дело непознатих починиоца. Руски медији известили су о покушају дизања у ваздух гасовода у Симферопољу, што је изазвало експлозију и пожар. Саботирана је и железничка пруга у Бахчисарају близу Севастопоља, а проруски друштвени медији показали су то као скромну штету на прузи.

Ноћно небо изнад Севастопоља - базе Црноморске флоте – обасјава често противваздушна одбрана. Десиле су се и експлозије у подручју луке, али увек се каже „спречен је украјински напад морским беспилотним летелицама, који није био први такав напад против луке Севастопољ.”

Сателитски снимци су показали и знатно  руско гомилање опреме и оклопних система на неколико тачака на северу Крима.

Полуострво је артерија кроз коју Русија гура трупе и оружје у јужну Украјину, као и обрамбена позадина за руске снаге које држе део регије Херсон.

Још један важан део прикривеног сукоба на Криму су дезинформације. Фреквенције радијских станица често се хакују, како би се шириле лажне вести на разне теме, о наредби за евакуацију полуострва, о лажним узбунама, наредбама…

Офанзива и контраофанзива

Из Кијева константно пристижу тврдње с циљем да узнемире Русе на Криму. Тако се пласирају приче да челници администрације на Криму продају своју имовину и евакуишу своје породице, да нема радника који би копали ровове за одбрану…

Украјински обавјештајци јавно говоре да би стратешки циљ противофанзиве овог пролећа био да се пресече коридор између Крима и руске границе дуж Азовског мора.

То би значило удар на југ према Мелитопољу и у делове Херсона који граниче с Кримом. Отворено је питање хоће ли украјинске снаге покушати да продру на Крим.  Неки амерички званичници су изразито хладни према таквој намери, сматрајући да би то довело до непредвидиве ескалације. Генерал Марк Милеј рекао је почетком ове године да би „било врло тешко војно избацити руске снаге из сваког педља Украјине и украјинских  територија окупираних од Русије".

Више је оних који тврде да је изолација Крима једна ствар, а улазак, напад и држање тако јако утврђене регије коју чува руска морнаричка флота сасвим друга ствар.

Дмитриј Медведев је упозорио  да ће Русија употребити „апсолутно све оружје" ако Украјина покуша да поврати Крим.

Како ствари стоје, ниједна страна није ни близу победе, тако да ће сукоб потрајати. Крим је леп, али су “гас и нафта у изобиљу” још лепши.