Пензионер, какав див јунак

Безнадежно, а то сам тек са проћерданим временом схватио, излазио сам на изборе да бих се „навикао” на неиспуњена обећања, односно лажи и преваре попут „брзих пруга” до „годишњих 10.000 долара” по становнику, попут зајма за Србију или „коштуњавог” легалитета, чачанског градитеља путева на Марс и Месец, или на „ко не разуме Гучу, не разуме Србију” и осталих неопајаних глупости да би ми данас, први пут са изгледом да ће бити остварено једно изборно обећање, не верујући сам себи, поверовао.

Старији памте песму „Партизан сам тим се дичим то не може бити свак”. Аналогно партизанској песми намећу се стихови: „Пензионер сам тим се дичим то не може бити свак”, а у овој земљи то је „див јунак” ако је јуначки успео да преживи, а ако није, однео је тајну личног опстанка у гроб! Не потцењујем напор Кркобабића. Из извода његовог презимена и искреног залагања, пензионери ће „кркати”, осим прозрачне супе из кесице, и понеко крилце од пилета како би се подсетили на заборављено месо! На основу доживљеног, индивидуа се сети, под условом да је читала „Девети круг” Александра Солжењицина, на битан детаљ из романа.

Наиме, у Стаљиновим гулазима излуђиване су, некада водеће личности власти и интелектуалци, на најбеспризорнији и монструозно маштовити начин: давали су им комадић кавијара да се сете шта су некада јели на његовим гозбама. То је атак, у историји незапамћен, на личност. То су отворена врата у лудило и ментално убиство!

Знам поуздано, јер ако не знаш питаш и сазнаш да у фондовима од значаја за финансијски уређену земљу, пензионерски фонд игра значајну улогу, а како и не би када су сви који су радили у њега временом улагали. Али, не лези враже. Из тог фонда, фонда домицилних пензионера, грађени су „Сава центри” и центри свих центара и тргова „Потемкинових” нам села и градова.

(/slika2)Тужно делује забринути Тома када изјави да ће 10 одсто лове која ће припасти пензионерима угрозити државни буџет. Ваљда ви, господине Томо, знате пошто су сахране! Веселници, истомишљеници, не одбише, својевремено, своје енормно повећање плата које су „заслужили” својом испразном реториком у здању које се зове парламент!

Сматрам да наш парламент има мањину у односу на шофере добро подшишаних парламентараца, за пар банки, у скупштинском фризерају.

Али, стиже утеха! Пензионерска доколица, додуше касно, изнедриће шаховске мајсторе који се баве древном игром седећи на клупама српских паркова. Изабрана је сјајна игра да се не мисли на стварност. Какав промашај власти да се није сетила да ту игру уврсти у кампању за олакшање пензионерског живота! Клупа, шах и дрво без плода једине су слике пензионерског битисања које наша штампа бележи.

Пре много година, шетајући са пријатељем улицама Стокхолма,затекао сам се испред једне дивне грађевине.Мислећи да је у питању хотел највише категорије питао сам шта је та зграда.Добио сам,за мене тада а и данас,запањујући одговор:дом за стара лица.Из наше перспективе, а са читавих 10 одсто повећања пензија остаје намда завидимо пензионерима који живе у Новом Београду са погледом на хотел „Хајат”. Барем могу да маштају.