Tајм-аут Бенјамина Нетанијахуа

Сви су му доскора признавали мађионичарске вештине чувања власти дуже од било кога другог у историји, али пошто је изгубио контакт с реалношћу и земљу током драматичних 12 недеља увукао у једну од најтежих криза, Бенјамин Нетанијаху више нема зеца кога би извукао из шешира.

Лидер ултрадесничарске владе, под притиском најмасовнијих протеста у историји и незабележених штрајкова, на неодређено време је одложио реформу правосуђа која је изазвала један од најтежих политичких потреса још од времена јомкипурског рата, четвртог израелско-арапског оружаног конфликта, октобра 1973.

Нетанијаху је одлуку донео само 24 часа пошто је отпустио министра одбране Јоава Галанта. Пензионисани генерал, члан премијеровог конзервативног Ликуда, упозорио је да атак на независност судства може земљи да створи неслућене безбедносне проблеме. Премијер је дао до знања да више цени лојалност према себи него према држави. Била је то фатална грешка.

Ослањајући се на стратегију уношења политичких подела, која му је била од користи у прошлости, Нетанијаху је покушао да делегитимизује протесте називајући њихове учеснике „анархистима” и „левичарима” – непатриотама. Његов син Јаир отишао је корак даље, описујући демонстранте као „нацисте”.

Тактика овог пута није функционисала. Нема већег патриотског протеста него оног за демократију. Предводе га, између других, ветерани јединица армије чији је симбол застава с Давидовом звездом.

Чим је саопштена вест о смени министра, догодило се нешто досад невиђено у Израелу: никада толики број људи није усред ноћи тако спонтано изашао на улице у тако кратком временском периоду. У Тел Авиву је демонстрирало 200.000, у Јерусалиму близу 100.000, а по читавој земљи још најмање 200.000 људи.

Универзитети су у знак протеста обуставили наставу на неодређено време, а у понедељак је на позив највеће синдикалне федерације одржан генерални штрајк какав није виђен од времена кад су Британци владали Палестином. Штрајку су се одазвале хиљаде запослених у свим секторима, од транспорта до дипломатије. Међународни аеродром „Бен Гурион” био је блокиран, а Унија израелских лекара најавила је обуставу активности док се реформа не заустави.

Нетанијаху више није имао избора, иако је својим партнерима из странака екстремног ционизма и ултраортодоксним јеврејским партијама обећао да ће у Кнесету прогурати преостале законе у оквирима „правне реформе” за коју критичари кажу да убија демократију, руши темеље либералног друштва и отвара пут премијеровој ауторитарној владавини.

Лидери протеста одбацили су одлагање и најавили да ће наставити с демонстрацијама док се реформски пакет потпуно не одбаци. Нетанијаху је до сада успео да прогура закон који га штити од судских процеса на којима је оптужен за корупцију. Међутим, вишенедељним игнорисањем непосустало љутитих, али мирних протеста ризикује више: када би сада били одржани избори, коалиција Ликуда и четири екстремнодесне странке освојила би 54 места у Кнесету, седам мање од 61 мандата неопходног за већину који би прешли на страну опозиције.

Премијер је у телевизијском обраћању нацији изјавио да привременим замрзавањем плана реформи, које слабе ауторитет Врховног суда, гарантује владиној већини право да бира судије и обезбеђује доминацију извршне власти над правосуђем – пружа прилику за „стварни дијалог”. Да ли је то премало и сувише касно?

Иако је мајстор политичке комбинаторике и веште реторике, Нетанијаху је себе преценио, а потценио политичку, социјалну и безбедносну структуру земље. Пропустио је да на време препозна да није реч само о још једном протесту у земљи која је навикла на демонстрације, већ о дубинском незадовољству света бизниса, универзитета, чак и војних пилота резервиста, који су у знак протеста одбили да се јаве на дужност.

Председник Исак Херцог поздравио је најаву дијалога која је донела олакшање и у Вашингтон, где с великом забринутошћу прате политичку кризу у Израелу.

Долази време једног од најнеизвеснијих политичких тајм-аута, који ће трајати до наредне сесије Кнесета у априлу. Експлозивни потенцијал није уклоњен.