Претходне кризе потврдиле отпорност економије

Текућа година могла би да буде трећа најгора нерецесиона година у свету од 1990, изјавио је на Копаоник бизнис форуму Гил Индермит, главни економиста и виши потпредседник за економију развоја у Светској банци. А како Србија дочекује актуелну кризу? По Индермитовим речима Србија је одрадила сјајан посао како би одржала макроекономску стабилност.

Иван Николић, директор за научноистраживачки развој у Економском институту у Београду, рекао је да је наша економија показала отпорност на драматичне спољне шокове и ризике с којима смо наизменично суочени последњих година. На пример, у условима изразитог притиска пандемије на смањење привредне активности Србија је у 2020. успела да очува и увећа производњу прерађивачког сектора. „Квалитетнија индустријска производња последњих година обезбеђује конкурентнији, технолошки напреднији и све вреднији робни извоз. Притом се технолошка интензивност српског извоза мења у жељеном правцу, док је брзина технолошке промене веома повољна”, казао је Николић.

Према прелиминарној статистичкој процени, реални раст бруто домаћег производа (БДП) Србије у 2022. износио је 2,3 одсто. Годишњи реални раст од три процента у последњем кварталу прошле године указује да је Србија у европским оквирима, у смислу привредне активности, солидно пребродила прву ратну годину. Од 2014. то је трећа потврда економске отпорности на до сада незабележене шокове из међународног окружења. Подсећања ради, први удар са потенцијалом да успори опоравак, након ребалансирања економије и спроведених мера фискалне консолидације, била је мигрантска криза из 2015. Други глобални шок наступа почетком 2020. са ширењем вируса корона и он и даље траје. Али ће пандемију од фебруара 2022. ипак надвладати, и то са појачаним ефектима, рат у Украјини.

„Због негативних последица рата у Украјини, енергетске кризе, високе инфлације и пооштрених финансијских услова привредни раст у Европи се све више успоравао како се година ближила крају. Девет земаља је у четвртом тромесечју 2022. имало текући пад БДП-а. Уколико ове вредности посматрамо за целу 2023. добијамо драматично предвиђање. Немачка економија се до краја године суочава са падом од минус 1,7 одсто, Италија минус 0,5. Немачка је у 2023, примера ради, ушла са међугодишњим падом просечних реалних зарада од 3,1 проценат и смањењем реалног промета у трговини на мало од 6,9 одсто. И Немачка и Италија су српској економији јако битне. Оне апсорбују петину нашег робног извоза, док њихове компаније овде запошљавају више од сто хиљада радника”, навео је Николић.

За последњих осам година Србија је количински посматрано увећала индустријску производњу за 28,9 одсто. За то време ниво производње је у еврозони остао непромењен. Немачка која је деценијама била предводник европске индустријализације, током овог периода са кумулативним падом од минус 3,6 одсто постаје њен главни кочничар. Физички обим производње се и у Француској 2022. свео на ниво који је нижи него током 2014. На ниво производње из 2019. враћена је и индустрија Италије и Шпаније. Током последњег тромесечја 2022. чак 16 европских земаља бележи у односу на исти период 2021. пад физичког обима индустријске производње.

Према другом посматраном индикатору краткорочног развоја тржишта индустријских производа Србија је од 2014. европски рекордер. Вредност промета, односно вредност продатих произведених производа прерађивачког сектора у Србији је од 2014. до 2022. увећана за 1,2 пута (121 одсто). Од 2019. производња прерађивачког сектора вреднија је 60,1 одсто. Пољска заузима друго место. Сви остали већ осетније заостају. На пример, укупна производња прерађивачког сектора Немачке је крајем прошле године била тек за четвртину номинално вреднија у односу на 2014.

И према прирасту вредности извоза робе и услуга Србија се у сва три анализирана временска интервала налази у европском врху. За осам година, према евиденцији Евростата, вредност извоза робе и услуга увећана је за 2,6 пута – тачно 156,8 одсто, са 14,922 милијарде евра у 2014. вредност извоза робе и услуга увећан је на 38,317 милијарди у 2022. То је 23,4 милијарде евра нових извозних прихода. Поврх тога, први пут у историји Србија је реализовала прошле године тромесечни извоз робе и услуга вреднији од 10 милијарди евра. У трећем тромесечју 2022. он је износио 10,015 милијарди евра, а у четвртом тромесечју 10,457 милијарди. Од 2014. због привлачења великог броја мултинационалних компанија из сектора информативно-комуникационе технологије бољу извозну динамику у Европи има једино Ирска.