Влаховић исправио селекторове грешке

Ивица Осим је одувек ценио мајсторство и знање Сафета Сушића, али кад је Драган Стојковић имао шта да каже његова реч се увек поштовала, без обзира на то што је популарни Папе био врхунски фудбалер. За Пиксија кажу да је био мајстор лопте који се увек трудио да све буде по његовом нахођењу. Иако је у тадашњој селекцији Југославије био један од најмлађих фудбалера, његова реч је код Осима имала тежину. Ту доминантну улогу Драган Стојковић одувек је желео, па чак и када је као клинац играо у свом селу. Тако је било и у Црвеној звезди. Једноставно, тежио је томе да се све „врти” око њега, да увек буде у центру пажње. Трудио се да на терену и ван њега буде „недодирљив”. Често је и као играч, а и касније као тренер, био склон да све добре ствари припише свом знању и умећу. То исто чини и данас.

„Знао сам да ће Живковић добити шансу у другом полувремену. Сматрао сам да је екипи потребнији у финишу утакмице. Знао сам такође и какав квалитет и потенцијал има Душан Влаховић. Он је једноставно играч инспирације. Боље га је имати 45 него 90 минута! То је била моја идеја, део тактике или стратегије”, тако је Стојковић говорио после тешког меча у Подгорици, који је могао да буде и његова ноћна мора, јер је домаћин, стекао се утисак, далеко мотивисаније ушао у утакмицу.

Срећом, по нашу репрезентацију на крају се све добро завршило. Млади голгетер Јувентуса, који очигледно и даље обавезу да се стално доказује, иако је његова вредност на тржишту данас близу 100 милиона евра, морао је да се повинује захтевима тренера. Мада, од самог почетка било је очигледно да без њега Србија нема никакву шансу. Влаховић је после два одиграна кола у овим квалификацијама заузео почасно место међу најбољим стрелцима. Тренутно је на листи најбољих голгетера у врху Данац Расмус Хојлунд који се чак пет пута уписао у стрелце, други је Кристијано Роналдо са четири, док наш Влаховић и Белгијанац Лукаку деле треће место са по три постигнута поготка.

Стекао се неодољив утисак да је све оно што је наш селектор припремао за ово тешко гостовање било од самог почетка погрешно – и неке нове идеје са одабиром играча у одбрани. и концепција игре, дакле све оно што се донекле коси са његовим главним фудбалским стандардима. Јер са Александром Митровићем, који је прексиноћ деловао исцрпљено, уморно и није уопште личио на врсног голгетера каквог га знамо, гости нису имали никакву шансу. Отуда и не чуди што смо се дуго мучили против ривала који је прексиноћ био спреман да да свој максимум.

Јасно је да је Србија имала доста среће на жребу и уопште није тачна констатација, како је то недавно говорио наш селектор, да је ова група са Црном Гором, Литванијом, Бугарском и Литванијом, јака. Заправо, Србија није могла да добије лакшу групу, са мање тимова, па се отуда од самог старта знало ко је ту фаворит. Истина је да смо се са Мађарима издвојили на табели, што омогућава извесну релаксираност пред јунско искушење са Бугарима у гостима. Али, када дођу озбиљнији противници, тада треба показати снагу коју објективно ова група играча има. Меч у Подгорици могао би да буде наук Драгану Стојковићу да велике играче мора да цени и поштује, баш као што су њега ценили.

Осврћући се на гостовање у Црној Гори селектор није крио задовољство.

– У ове две утакмице освојили смо максималан број бодова. Такође, нисмо примили гол. Више од тога не можемо. Максимално мотивисани и са добром енергијом очекујемо нове обавезе у јуну. Показали смо да умемо да играмо такмичарски и на бодове. Тим је показао лепу енергију. Уопштено гледано, сада смо ове утакмице са Литванијом и Црном Гором архивирали – истакао је Стојковић.

Мало је рећи да је учинак екипе, све до вођства, био задовољавајући. Та неодлучна игра, без идеје и концепције могла је на крају да нас кошта.  Избор Филипа Ђуричића је од самог почетка био споран, јер играч Сампдорије се на тој позицији у тиму најмање лагодно осећа. Такође, јасно је да Саша Лукић мора да има своје место у тиму, а да је избор Марка Грујића са младим Иваном Илићем био потпуно погрешан. На крају, прави лидери добро знају разлику између положаја и утицаја. За сада Пикси има добар положај због резултата. Али, све брзо може да се преокрене, мада у овом случају када је Србији већ сада загарантовано место у Немачкој, Стојковић може да буде спокојан, бар до одласка на шампионат Европе. Али никако не треба живети у заблуди. За изградњу одличне репутације, коју ова екипа може да има, потребан је континуиран и усредсређен труд. Велики део лидерске вештине ослања се на добар карактер. Он штити таленат, негује унутрашњи мир, који је сада потребнији него икада нашим фудбалерима како би Србија коначно, после силних година лутања, напокон стигла до жељеног циља.

Џајић: Победе доносе самопоуздање нашем тиму

Председник Фудбалског савеза Србије Драган Џајић из Црне Горе носи најлепше утиске. „Орлови” су важном победом у Подгорици начинили значајан корак ка шампионату Европе на који чекамо безмало четврт века. После тријумфа, који уопште није био лак, председник Џајић је рекао:

– Важно је да смо и другу утакмицу заредом решили онако како смо желели и планирали. Наш тим је добио још више самопоуздања, па сада са додатном дозом оптимизма очекујемо нове испите. Наравно, нема опуштања, јер квалификације су тек почеле и на том жељеном путу биће још пуно изазова. Имамо у екипи играче који сами могу да реше питање победника. Уосталом, показали смо и стрпљивост која је веома важна у оваквим утакмицама. Што се тиче пријема, он је био веома добар. Црна Гора нам је показала колико поштује наш фудбал.

О сусрету са Дејаном Савићевићем, председником ФС Црне Горе, први човек српског фудбала је рекао:

– Дејо је као и увек био веома коректан. Можда је био мало нервозан због пораза, али ово је фудбал. Све остало је било за похвалу, дружење на званичној вечери. Честитао нам је на победи, хвала му на томе.